Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">3.8</sman></br>Природа и друштво 3 (Архикњига)

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. Импресум
  3. Реч аутора
  4. МОЈ КРАЈ

    Мој крај
  5. План насеља
  6. На рођендан с планом насеља
  7. Оријентишем се у свом крају
  8. Утврди знање - Оријентишем се у свом крају
  9. Рељеф мога краја
  10. Воде мога краја
  11. Географска карта Републике Србије
  12. Утврди знање - Мој крај на географској карти
  13. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Како изгледа мој крај
  14. Научили смо
  15. МИ ЖИВИМО У СРБИЈИ
    Ми живимо у Србији
  16. Становници и народи нашег краја
  17. Прошлост, садашњост и будућност
  18. Историјски извори
  19. Живот у мом крају некад и сад
  20. Знаменити људи и предели наших крајева
  21. Утврди знање - Становници и историја твога краја
  22. Насеља мог краја
  23. Занимања становника мога краја
  24. Саобраћај у мом крају
  25. Утврди знање - Занимања становника мог краја и саобраћај
  26. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Ми живимо у Србији
  27. Научили смо
  28. СВЕ СЕ КРЕЋЕ, СВЕ СЕ МЕЊА
    Све се креће, све се мења
  29. Меримо температуру
  30. Вода стално кружи и мења стања
  31. Утврди знање - Различита стања воде и мерење температуре
  32. Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  33. Утврди знање - Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  34. Кретање тела и пређено растојање
  35. Падање тела и Земљина тежа
  36. Утврди знање - Kретање
  37. Кретање производи звук
  38. Светлост и сенка
  39. Утврди знање - Звук, светлост и сенка
  40. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Све се креће све се мења
  41. Научили смо
  42. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ МОГА КРАЈА
    Биљни и животињски свет мога краја
  43. Животне заједнице
  44. Шума
  45. Ливаде и пашњаци
  46. Утврди знање - Шуме, ливаде и пашњаци
  47. Реке
  48. Баре и језера
  49. Утврди знање - Водене животне заједнице
  50. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Природне животне заједнице
  51. Воћњак
  52. Утврди знање - Воћњак
  53. Повртњак
  54. Њива
  55. Утврди знање - Повртњаци и њиве
  56. Парк
  57. Заразне болести
  58. Утврди знање - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  59. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  60. Научили смо
  61. СТВАРАМ ОД РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА
    Стварам од различитих материјала
  62. Повратне и неповратне промене материјала
  63. Утврди знање - Повратне и неповратне промене
  64. Сличности и разлике међу течностима
  65. Вода и друге течности – брзина растварања
  66. Утврди знање - Течности – сличности, разлике и брзина растварања
  67. Топлотна проводљивост материјала
  68. Ваздух као топлотни изолатор
  69. Утврди знање - Топлотна проводљивост материјала
  70. Разврставање отпада и рециклажа
  71. Утврди знање - Рециклажа
  72. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Стварамо од различитих материјала
  73. Научили смо

Већ знаш шта је надморска висина. Такође знаш да се изнад 500 m надморске висине уздижу планине. А да ли знаш како надморска висина и рељеф утичу на изглед различитих животних заједница? Најбољи пример за то су шуме.

Шуме су природне копнене животне заједнице у којима живе разноврсне биљке и животиње. Шуме се деле на: лишћарске, четинарске и мешовите. Које дрвеће ће бити заступљеније у шуми зависи од рељефа, надморске висине, сунчеве светлости и топлоте, земљишта и количине воде. Осим дрвећа, у шумама расту жбунасте и зељасте биљке.
 

КОПНЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ШУМЕ

ЛИШЋАРИ

ЧЕТИНАРИ

Послушај звуке шуме.

ЗЕЉАСТЕ БИЉКЕ

ЖБУНАСТЕ БИЉКЕ

ЖИВОТИЊЕ

БИЉОЈЕДИ

МЕСОЈЕДИ

СВАШТОЈЕДИ

У шумама су биљке распоређене по спратовима и према висини. Тако при тлу живе зељасте биљке (маховина, папрат, љубичица, висибаба, шумска јагода…), на вишем спрату су жбунасте биљке (леска, купина, дрен, глог, боровница…), а на највишем спрату је дрвеће (буква, храст, цер, јасен, багрем, бреза, јела, бор, оморика, смрека…). На вишим надморским висинама расту четинари, док су на нижим лишћари.

Животињски свет шума Србије је врло богат. На најнижем спрату, у земљишту и на трави живе разни инсекти, глисте, пужеви, жабе, гуштери, змије… Од мањих биљоједа ту је зец, а од крупнијих јелен. Највећи шумски месоједи су вукови и лисице. У шумама живе и сваштоједи као што су веверице, јежеви, дивље свиње, док је најкрупнији становник шума – медвед.

Шуме су станиште и бројним птицама као што су: шумска сова, детлић, славуј, сеница, сиви соко…

Шумадија је централни део Србије. Име је добила по шумама које су до 19. века прекривале највећи део њене територије, а које су биле врло густе и на неким местима непроходне. То су претежно биле шуме лишћара: букве, храста и липе.

Шуме су највећи произвођачи кисеоника и због тога су веома значајне за живот на Земљи. Шуме чувамо тако што контролишемо њихову сечу и садимо нове саднице дрвећа. Битно је да бринемо и о осталим становницима ове животне заједнице. Ловочувари брину о заштити животиња и неконтролисаном лову, а у сарадњи са ловачким друштвима хране животиње у зимском периоду.

Пронађи у Читанци песму ,,Зима” Душана Васиљева и прочитај је. Шта мислиш, о којој врсти шуме говори песма?

Сви имамо право да уживамо у лепотама шума, али и обавезу да се према овој животној заједници понашамо одговорно. Шумом шетамо само обележеним стазама да се не бисмо изгубили. У шуми је строго забрањено паљење ватре, осим на посебно обележеним местима за излетнике. Младунце животиња не треба да дирамо, а уколико приметимо повређену животињу, наша је обавеза да то пријавимо ловочувару. Такође, све отпатке обавезно треба да покупимо и одложимо у канте за смеће или понесемо са собом.

Шума Винатовача је једина прашума у Србији. Смештена је у источној Србији и једна је од најстаријих очуваних шума у Европи. Неке букве у овој шуми су старе преко 350 година.