- повртњак
Повртњак
Да ли знаш које је поврће на слици? Расте у листопадним шумама и крај река. Бере се у пролеће.
На сликама је дивљи лук, који се зове сремуш или медвеђи лук. Врло је здрав и лековит. Додаје се у салате, сиреве, намазе, а од лишћа може да се направи и сос за шпагете. Укус му је сличан белом луку, његовом култивисаном брату који расте у повртњаку.
Повртњак је култивисана животна заједница повртарских биљака (поврћа) као и животиња које у њему живе. Повртњаци се саде на припремљеном, плодном и осунчаном земљишту у близини којег има довољно воде за заливање.
Поврће се сади у дугачким редовима, према врстама, који се зову плодореди. Плодове у повртњаку делимо на оне који расту под земљом, на земљи и изнад земље. Такође, поврће делимо и према томе који део биљке једемо.
Занимљивост
Поврће воли да буде у друштву лековитог биља као што су босиљак, нана, рузмарин и лимун-трава, због чега се ово биље често сади у повртњацима. У повртњацима се сади и цвеће као што су невен и кадифа. Ове биљке привлаче пчеле, бумбаре и лептире, који опрашују цветове поврћа од којих настаје плод.
Већина повртарских биљака су једногодишње, што значи да се саде из семена сваке године, најчешће у пролеће. Биљке морају редовно да се заливају, плеве од корова и окопавају. Повртњаке, као и воћњаке, можемо да заштитимо мрежама од града и јаког сунца. За поједине врсте поврћа као што су парадајз и паприка потребно је поставити и додатне ослонце – дрвене штапове за које се привезују. Да би плодови били крупнији и здравији, поврће мора да се ђубри и штити.
Поједине врсте поврћа као што су салата и лук можемо да садимо и беремо више пута у току године. Највише плодова беремо у касно лето и јесен, када спремамо и зимницу.
У животној заједници повртњака живе бројни инсекти, птице, глодари. Неки међу њима, као што су пужеви и неке врсте инсеката: кромпирова златица, биљне ваши и лептир купусар воле да једу лишће и плодове. Пчеле и бумбари опрашују биљке. Птице и јежеви се хране инсектима и зато су веома корисни за повртњак. Глисте су веома битни становници ове животне заједнице. Оне разграђују органске материје и тако ђубре земљиште. Осим тога, кретањем кроз земљиште праве тунеле, чиме доприносе већем присуству ваздуха и воде у земљишту.
Занимљивост
Погрешно се сматра да су кртице штетне за повртњаке и да једу плодове који расту под земљом. Кртице су бубоједи, хране се инсектима и мекушцима: црвима, пужевима, ларвама, ровцима.
Слепо куче је непријатељ повртњака јер је биљојед. Нарочито воли кромпир, лук и шаргарепу. У Србији је овај глодар, који претежно живи у Војводини, заштићена и ретка врста.
ЛАНАЦ ИСХРАНЕ
Повезивање знања
За разлику од воћа, поврће можемо да гајимо током целе године, али у посебним условима, у пластеницима и стакленицима. То су заштићени простори, покривени провидним фолијама или стаклом, који у зимском периоду морају да се догревају. Имају посебне системе за заливање биљака. Производња у пластеницима нам омогућава да једемо разноврсно поврће током целе године.
Занимљивост
Футог је место у близини Новог Сада познато по гајењу купуса. Футошки купус је посебна врста купуса који је у унутрашњости беле боје. Сваке године у Футогу се организује манифестација „Купусијада”.
Мој крај и ја
Твоје је право и обавеза да једеш што више поврћа јер тако јачаш имуни систем, повећаваш отпорност на прехладе и разне болести. Поврће које сами узгојимо често нам се чини укусније, здравије и слађе од куповног. Имаш право да узгајаш све врсте биљака, па и поврће, ако имаш услова за то. Ако посадиш неко поврће, имаш обавезу да водиш рачуна о њему, да га негујеш, заливаш и плевиш, а оно ће те наградити сочним плодовима.
Еколошка патрола
Поједине врсте поврћа могу да се узгајају и у становима, на терасама или прозорима. Становници градова све чешће гаје чери-парадајз, који може да расте у саксијама. Гаје се и разне врсте украсних папричица које могу и да се једу, али су често и врло љуте.
Проверавамо научено