Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Уводна реч
  4. Научили смо у шестом разреду
  5. ВРСТЕ РЕЧИ

    Врсте речи
  6. Непроменљиве врсте речи
  7. Везници
  8. Речце
  9. Узвици
  10. Обнови и понови
  11. Провери шта знаш 1
  12. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
    Глаголски облици
  13. Подела глаголских облика
  14. Лични глаголски облици. Императив
  15. Потенцијал
  16. Футур други
  17. Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
  18. Глаголски прилог прошли
  19. Трпни глаголски придев
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
    Реченични чланови и служба речи у реченици
  23. Субјекат
  24. Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
  25. Именски предикат
  26. Обнови и понови
  27. Провери шта знаш 3
  28. СИНТАГМЕ
    Синтагма
  29. Именичке синтагме
  30. Придевске синтагме
  31. Прилошке синтагме
  32. Глаголске синтагме
  33. Обнови и понови
  34. Провери шта знаш 4
  35. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА
    Напоредни односи међу реченичним члановима
  36. Саставни однос
  37. Супротни однос
  38. Раставни однос
  39. Обнови и понови
  40. Провери шта знаш 5
  41. КОНГРУЕНЦИЈА
    Конгруенција (слагање)
  42. Слагање предиката са субјектом
  43. Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
  44. Обнови и понови
  45. Провери шта знаш 6
  46. РЕЧЕНИЦА
    Појам комуникативне и предикатске реченице
  47. Напоредни односи међу независним реченицама
  48. Саставни однос међу независним реченицама
  49. Супротни однос међу независним реченицама
  50. Раставни однос међу независним реченицама
  51. Зависне реченице
  52. Изричне реченице
  53. Односне реченице
  54. Месне реченице
  55. Временске реченице
  56. Узрочне реченице
  57. Последичне реченице
  58. Условне реченице
  59. Намерне реченице
  60. Поредбене реченице
  61. Допусне реченице
  62. Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
  63. Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
  64. Обнови и понови
  65. Провери шта знаш 7
  66. ПРАВИЛАН ИЗГОВОР
    Правилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
  67. Обнови и понови
  68. Провери шта знаш 8
  69. ПРАВОПИС
    Правописна решења у вези с глаголским облицима
  70. Интерпункција у зависносложеној реченици
  71. Интерпункцијски и правописни знаци
  72. Писање скраћеница
  73. Обнови и понови
  74. Провери шта знаш 9
  75. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
    Књижевноуметнички стил
  76. Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
  77. Цитати и фусноте
  78. Технички и сугестивни опис
  79. Писање порука и имејлова
  80. Фразеологизми
  81. Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
  82. Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
  83. Говорне вежбе: аргументи и дебата
  84. Обнови и понови
  85. Провери шта знаш 10
  86. ДОДАТНО
    Литература
Лекција 6 од 86
У току

Непроменљиве врсте речи

Из петог разреда су ти познати прилози и предлози, а ове године ћеш научити нешто више о осталим врстама непроменљивих речи – везницима, речцама и узвицима. Хајде најпре да се подсетимо прилога и предлога!

Прилози су речи које најчешће стоје уз глаголе и казују место, време, начин, количину и узрок вршења означене радње.

Разликујемо прилоге за:

  • време: јуче, синоћ, данас, вечерас, летос, зимус, некада, сада, тада;
  • место: горе, доле, лево, десно, напред, назад, овде, онде, напољу;
  • начин: упорно (ради), лепо (пева), радознало (посматра), брзо (трчи);
  • количину: много (спава), доста (зна), мало (вреди), толико (кошта), пуно (једе);
  • узрок: зато, стога, зашто.

Такође, прилози најчешће стоје уз глаголе, а придеви уз именице.

Вук се попео високо (прилог) на оно високо (придев) дрво.

Сети се да се прилози за начин, као и неки прилози за количину, могу поредити, тј. имају облике компаратива и суперлатива:

Никола трчи брзо, Ана трчи брже, али Вук трчи најбрже; Никола вежба много, Ана вежба више, али Вук вежба највише.

Осим прилога, и предлози су непроменљиве врсте речи које означавају различите просторне, временске и друге односе између ствари и бића. Они су несамосталне и помоћне речи, јер се редовно употребљавају уз именске речи (именице, заменице, придеве и бројеве).

Уочи на следећој илустарцији како предлози означавају односе између ствари и бића у простору.

Све обележене примере из претходног задатка напиши у свесци, а затим запази која од ових двеју врста речи се у реченици може јавити самостално, а која уз себе везује још неку другу променљиву врсту речи. Тако ћеш још једном уочити разлику између прилога и предлога. У томе ће ти помоћи и реченице:

Милан станује близу пијаце. (предлог)

Милан станује близу. (прилог)