<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7
-
Импресум
-
Водич
-
Уводна реч
-
Научили смо у шестом разреду
-
ВРСТЕ РЕЧИ
Врсте речи -
Непроменљиве врсте речи
-
Везници
-
Речце
-
Узвици
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 1
-
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИГлаголски облици
-
Подела глаголских облика
-
Лични глаголски облици. Императив
-
Потенцијал
-
Футур други
-
Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
-
Глаголски прилог прошли
-
Трпни глаголски придев
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 2
-
РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИРеченични чланови и служба речи у реченици
-
Субјекат
-
Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
-
Именски предикат
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 3
-
СИНТАГМЕСинтагма
-
Именичке синтагме
-
Придевске синтагме
-
Прилошке синтагме
-
Глаголске синтагме
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 4
-
НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМАНапоредни односи међу реченичним члановима
-
Саставни однос
-
Супротни однос
-
Раставни однос
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 5
-
КОНГРУЕНЦИЈАКонгруенција (слагање)
-
Слагање предиката са субјектом
-
Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 6
-
РЕЧЕНИЦАПојам комуникативне и предикатске реченице
-
Напоредни односи међу независним реченицама
-
Саставни однос међу независним реченицама
-
Супротни однос међу независним реченицама
-
Раставни однос међу независним реченицама
-
Зависне реченице
-
Изричне реченице
-
Односне реченице
-
Месне реченице
-
Временске реченице
-
Узрочне реченице
-
Последичне реченице
-
Условне реченице
-
Намерне реченице
-
Поредбене реченице
-
Допусне реченице
-
Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
-
Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 7
-
ПРАВИЛАН ИЗГОВОРПравилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 8
-
ПРАВОПИСПравописна решења у вези с глаголским облицима
-
Интерпункција у зависносложеној реченици
-
Интерпункцијски и правописни знаци
-
Писање скраћеница
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 9
-
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРАКњижевноуметнички стил
-
Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
-
Цитати и фусноте
-
Технички и сугестивни опис
-
Писање порука и имејлова
-
Фразеологизми
-
Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
-
Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
-
Говорне вежбе: аргументи и дебата
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 10
-
ДОДАТНОЛитература
Непроменљиве врсте речи
Непроменљиве врсте речи
Из петог разреда су ти познати прилози и предлози, а ове године ћеш научити нешто више о осталим врстама непроменљивих речи – везницима, речцама и узвицима. Хајде најпре да се подсетимо прилога и предлога!

Подсети се
Прилози су речи које најчешће стоје уз глаголе и казују место, време, начин, количину и узрок вршења означене радње.
Разликујемо прилоге за:
- време: јуче, синоћ, данас, вечерас, летос, зимус, некада, сада, тада;
- место: горе, доле, лево, десно, напред, назад, овде, онде, напољу;
- начин: упорно (ради), лепо (пева), радознало (посматра), брзо (трчи);
- количину: много (спава), доста (зна), мало (вреди), толико (кошта), пуно (једе);
- узрок: зато, стога, зашто.
Такође, прилози најчешће стоје уз глаголе, а придеви уз именице.
Вук се попео високо (прилог) на оно високо (придев) дрво.
Сети се да се прилози за начин, као и неки прилози за количину, могу поредити, тј. имају облике компаратива и суперлатива:
Никола трчи брзо, Ана трчи брже, али Вук трчи најбрже; Никола вежба много, Ана вежба више, али Вук вежба највише.

Подсети се
Осим прилога, и предлози су непроменљиве врсте речи које означавају различите просторне, временске и друге односе између ствари и бића. Они су несамосталне и помоћне речи, јер се редовно употребљавају уз именске речи (именице, заменице, придеве и бројеве).

Задатак
Уочи на следећој илустарцији како предлози означавају односе између ствари и бића у простору.


Задатак
Све обележене примере из претходног задатка напиши у свесци, а затим запази која од ових двеју врста речи се у реченици може јавити самостално, а која уз себе везује још неку другу променљиву врсту речи. Тако ћеш још једном уочити разлику између прилога и предлога. У томе ће ти помоћи и реченице:
Милан станује близу пијаце. (предлог)
Милан станује близу. (прилог)
