Говорне вежбе: аргументи и дебата

Задатак

У последње време често чујемо да је ћирилица угрожена, да ће бити занемарена и потиснута, да претње долазе од стране латинице, која ће заузети њено место. Да ли се слажеш са оваквим ставовима? Зашто?

Докази који се користе у дебатама (расправама) како би се поткрепили ставови називају се аргументи.

Задатак

Прочитај следећи текст, па одговори на питања.

Када се појави неки нови појам, за његово име потребна је нова реч. Често та нова реч дође из неког страног језика, углавном заједно са појмом који именује. Ова је појава очигледна када имамо на уму свакодневно коришћење интернета. На пример, када нешто објављујеш на друштвеним мрежама, ти постујеш. Када некоме пошаљеш захтев за пријатељство на Фејсбуку, ти си га френдовао. Понекад се уз такву нову реч истовремено користи и нека домаћа реч, на пример, за даунлодовати користи се скинути, за аплоудовати постоји домаћа реч окачити, за сејвовати можемо употребити глагол сачувати. Неки зато кажу да су они који уместо старих сада користе нове речи – „лењи”, „да кваре сопствени матерњи језик”, „да уништавају свој језик” и сл. Међутим, може се поставити питање зашто, на пример, уопште постоји реч сејвовати и да ли се она ипак по нечему разликује од речи сачувати?

Баш као што изван компјутера ништа не сејвујемо, у реалном свету никога не френдујемо. Можемо рећи: Послао сам му захтев за пријатељство, али то је већ цела реченица. Како једним глаголом означити иницирање пријатељства? Одговарајућу реч, заправо, нисмо ни имали јер нам пре друштвених мрежа није ни била потребна. Постати пријатељ са неким много је озбиљнија и тежа ствар од једноставног френдовања. Дакле, не само да нам та реч богати језик, она нам, што је можда још битније, омогућава да под притиском сличности ипак не помешамо појаве које никако нису исте.

• Које аргументе користе они који су против употребе нових речи?
• Какав став према новим речима има аутор текста?
• Којим аргументима аутор текста поткрепљује своје ставове?