Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Уводна реч
  4. Научили смо у шестом разреду
  5. ВРСТЕ РЕЧИ

    Врсте речи
  6. Непроменљиве врсте речи
  7. Везници
  8. Речце
  9. Узвици
  10. Обнови и понови
  11. Провери шта знаш 1
  12. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
    Глаголски облици
  13. Подела глаголских облика
  14. Лични глаголски облици. Императив
  15. Потенцијал
  16. Футур други
  17. Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
  18. Глаголски прилог прошли
  19. Трпни глаголски придев
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
    Реченични чланови и служба речи у реченици
  23. Субјекат
  24. Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
  25. Именски предикат
  26. Обнови и понови
  27. Провери шта знаш 3
  28. СИНТАГМЕ
    Синтагма
  29. Именичке синтагме
  30. Придевске синтагме
  31. Прилошке синтагме
  32. Глаголске синтагме
  33. Обнови и понови
  34. Провери шта знаш 4
  35. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА
    Напоредни односи међу реченичним члановима
  36. Саставни однос
  37. Супротни однос
  38. Раставни однос
  39. Обнови и понови
  40. Провери шта знаш 5
  41. КОНГРУЕНЦИЈА
    Конгруенција (слагање)
  42. Слагање предиката са субјектом
  43. Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
  44. Обнови и понови
  45. Провери шта знаш 6
  46. РЕЧЕНИЦА
    Појам комуникативне и предикатске реченице
  47. Напоредни односи међу независним реченицама
  48. Саставни однос међу независним реченицама
  49. Супротни однос међу независним реченицама
  50. Раставни однос међу независним реченицама
  51. Зависне реченице
  52. Изричне реченице
  53. Односне реченице
  54. Месне реченице
  55. Временске реченице
  56. Узрочне реченице
  57. Последичне реченице
  58. Условне реченице
  59. Намерне реченице
  60. Поредбене реченице
  61. Допусне реченице
  62. Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
  63. Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
  64. Обнови и понови
  65. Провери шта знаш 7
  66. ПРАВИЛАН ИЗГОВОР
    Правилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
  67. Обнови и понови
  68. Провери шта знаш 8
  69. ПРАВОПИС
    Правописна решења у вези с глаголским облицима
  70. Интерпункција у зависносложеној реченици
  71. Интерпункцијски и правописни знаци
  72. Писање скраћеница
  73. Обнови и понови
  74. Провери шта знаш 9
  75. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
    Књижевноуметнички стил
  76. Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
  77. Цитати и фусноте
  78. Технички и сугестивни опис
  79. Писање порука и имејлова
  80. Фразеологизми
  81. Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
  82. Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
  83. Говорне вежбе: аргументи и дебата
  84. Обнови и понови
  85. Провери шта знаш 10
  86. ДОДАТНО
    Литература
Лекција 29 од 86
У току

Именичке синтагме

Прочитај дијалог између Ане и Вука и обрати пажњу на истакнуте синтагме, а затим реши задатке.

Ана: Вуче, да ли си прочитао неку Ћопићеву књигу?
Вук: Прочитао сам збирку приповедака „Доживљаји мачка Тоше” и занимљив роман „Магареће године”. Много волим његову прозу за децу.
Ана: И ја! Знаш да је мој омиљени роман „Орлови рано лете”.
Вук: Сећам се… Од прве странице си била као омађијана њиме.

Именичка синтагма састоји се од једне главне речи – именице и барем једног зависног члана, који се назива атрибут.

Именичка синтагма у реченици може се наћи у служби субјекта, објекта, именског дела предиката, прилошких одредби и апозиције.

На основу досадашњег градива и задатака, знаш да у састав сваке именичке синтагме, уз именицу као главну реч, улази и најмање један зависни члан – атрибут.

Захваљујући атрибутима велика и мог деде, сазнајеш КАКВА ЈЕ и ЧИЈА ЈЕ башта о којој наратор говори. У синтагми велика башта мог деде они ближе одређују главну реч, именицу.

Атрибут је зависни члан именичке синтагме и представља именички додатак, односно ближе одређује оно што значи именица уз коју стоји. У саставу именичке синтагме може се наћи више атрибута.

Примећујеш да се атрибути у именичким синтагмама разликују према месту које заузимају у односу на главну реч.

Уколико атрибут у именичкој синтагми стоји испред именице, у његовој служби налазе се најчешће придеви (велика башта, дедина башта), придевске заменице (мој друг, његов друг), придевске синтагме (веома лепа јакна, много топла јакна), редни бројеви (прво место, треће место) и основни број један (један човек, једна књига).

Уколико атрибут у именичкој синтагми стоји иза именице као главне речи, у његовој служби налазе се именице и именичке синтагме у зависним падежима, са предлозима или без њих (време ручка, такмичење из физике; башта мог деде, девојка са дугом косом).

Примећујеш да се у саставу падежног атрибута који стоји иза главне речи у именичким синтагмама често могу наћи именице или именичке синтагме са предлозима: нпр. друг из разреда, сок од јабуке; комшија из суседне зграде, ограда од кованог гвожђа.

Предлог са именицом или именичком синтагмом уз коју стоји назива се предлошко-падежна конструкција.

Атрибут који у именичкој синтагми стоји испред именице слаже се са њом у роду, броју и падежу, док атрибут иза главне речи остаје непромењен у деклинацији.

Више о слагању атрибута са именицом у именичкој синтагми, као и о слагању реченичних чланова уопште, учићеш у посебном поглављу.