Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Уводна реч
  4. Научили смо у шестом разреду
  5. ВРСТЕ РЕЧИ

    Врсте речи
  6. Непроменљиве врсте речи
  7. Везници
  8. Речце
  9. Узвици
  10. Обнови и понови
  11. Провери шта знаш 1
  12. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
    Глаголски облици
  13. Подела глаголских облика
  14. Лични глаголски облици. Императив
  15. Потенцијал
  16. Футур други
  17. Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
  18. Глаголски прилог прошли
  19. Трпни глаголски придев
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
    Реченични чланови и служба речи у реченици
  23. Субјекат
  24. Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
  25. Именски предикат
  26. Обнови и понови
  27. Провери шта знаш 3
  28. СИНТАГМЕ
    Синтагма
  29. Именичке синтагме
  30. Придевске синтагме
  31. Прилошке синтагме
  32. Глаголске синтагме
  33. Обнови и понови
  34. Провери шта знаш 4
  35. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА
    Напоредни односи међу реченичним члановима
  36. Саставни однос
  37. Супротни однос
  38. Раставни однос
  39. Обнови и понови
  40. Провери шта знаш 5
  41. КОНГРУЕНЦИЈА
    Конгруенција (слагање)
  42. Слагање предиката са субјектом
  43. Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
  44. Обнови и понови
  45. Провери шта знаш 6
  46. РЕЧЕНИЦА
    Појам комуникативне и предикатске реченице
  47. Напоредни односи међу независним реченицама
  48. Саставни однос међу независним реченицама
  49. Супротни однос међу независним реченицама
  50. Раставни однос међу независним реченицама
  51. Зависне реченице
  52. Изричне реченице
  53. Односне реченице
  54. Месне реченице
  55. Временске реченице
  56. Узрочне реченице
  57. Последичне реченице
  58. Условне реченице
  59. Намерне реченице
  60. Поредбене реченице
  61. Допусне реченице
  62. Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
  63. Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
  64. Обнови и понови
  65. Провери шта знаш 7
  66. ПРАВИЛАН ИЗГОВОР
    Правилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
  67. Обнови и понови
  68. Провери шта знаш 8
  69. ПРАВОПИС
    Правописна решења у вези с глаголским облицима
  70. Интерпункција у зависносложеној реченици
  71. Интерпункцијски и правописни знаци
  72. Писање скраћеница
  73. Обнови и понови
  74. Провери шта знаш 9
  75. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
    Књижевноуметнички стил
  76. Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
  77. Цитати и фусноте
  78. Технички и сугестивни опис
  79. Писање порука и имејлова
  80. Фразеологизми
  81. Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
  82. Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
  83. Говорне вежбе: аргументи и дебата
  84. Обнови и понови
  85. Провери шта знаш 10
  86. ДОДАТНО
    Литература
Лекција 23 од 86
У току

Субјекат

Субјекат је један од главних реченичних чланова, којим се именује вршилац радње, носилац особине или стања исказаним предикатом. Субјекат може бити именица, именичка заменица или скуп речи.

Уколико су именица, именичка заменица или скуп речи у служби субјекта у реченици у номинативу, такав субјекат назива се граматички субјекат.

Граматички субјекат слаже се са предикатом у лицу, броју и роду уколико глаголски облик у предикату разликује род.

Након кратког подсећања на граматички субјекат, у оквиру ове лекције проширићеш своје знање о субјекту као једном од главних реченичних чланова.

Пажљиво прочитај следећи текст, обрати пажњу на истакнуте речи, а затим одговори на питања и реши задатке.

Вуку се ишло у биоскоп. Позвао је Ану да гледају нови филм. Ани је те вечери било много хладно. „Страх ме је да се не прехладим”, правдала се. „И моју маму је јуче гребуцкало у грлу. Сигурно је неки вирус”, закључила је девојчица. Вук је био пун разумевања: „Не брини, Анчи. Биће нових пројекција наредних недеља. Филм је тек почео да се приказује.”

Реченични члан који је истакнут у свим датим реченицама назива се логички субјекат.

Логички субјекат у реченици може бити у генитиву, дативу или акузативу без предлога. Уколико су именица, именичка заменица или скуп речи у служби логичког субјекта у генитиву, њиме се означава да нечега има или нема (има времена, нема проблема, неће бити струје и сл.). Уколико су пак реч или скуп речи у служби логичког субјекта у дативу или акузативу без предлога, њиме се означава носилац стања, особине, осећања, расположења (Ани је хладно, Ану је страх, Вуку се иде негде, Вука је срамота и сл.).

Погледај решења до којих си дошао/-ла и примети разлику између граматичког и логичког субјекта у слагању са реченичним предикатом.

Логички субјекат не слаже се са предикатом у лицу, броју и роду (када глаголски облик у служби предиката разликује род).

Увек добро размисли када одређујеш службу речи у реченици. Ако пажљиво читаш, лако ћеш уочити разлику између логичког субјекта и неправог, односно правог објекта у дативу или акузативу без предлога.

Када у реченици постоји логички субјекат, не може постојати и граматички, и обрнуто. Уколико уочиш именицу, именичку заменицу или скуп речи у номинативу које имају значење вршиоца радње, знај да у реченици не постоји логички субјекат, већ објекат. На пример, у реченици Ану боли у грудима, Ану је логички субјекат. У реченици Ану боли глава, глава је граматички субјекат у номинативу (одговара на питање КО?, односно ШТА?). Дакле, можемо рећи да је глава вршилац радње, услед чега Ана постаје трпилац радње – у овом случају прави објекат (КОГА боли глава?). О оваким примерима учићеш више у средњој школи.