Toggle Side Panel
Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Уводна реч
  4. Научили смо у шестом разреду

  5. ВРСТЕ РЕЧИ

    Врсте речи
  6. Непроменљиве врсте речи
  7. Везници
  8. Речце
  9. Узвици
  10. Обнови и понови
  11. Провери шта знаш 1
  12. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
    Глаголски облици
  13. Подела глаголских облика
  14. Лични глаголски облици. Императив
  15. Потенцијал
  16. Футур други
  17. Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
  18. Глаголски прилог прошли
  19. Трпни глаголски придев
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
    Реченични чланови и служба речи у реченици
  23. Субјекат
  24. Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
  25. Именски предикат
  26. Обнови и понови
  27. Провери шта знаш 3
  28. СИНТАГМЕ
    Синтагма
  29. Именичке синтагме
  30. Придевске синтагме
  31. Прилошке синтагме
  32. Глаголске синтагме
  33. Обнови и понови
  34. Провери шта знаш 4
  35. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА
    Напоредни односи међу реченичним члановима
  36. Саставни однос
  37. Супротни однос
  38. Раставни однос
  39. Обнови и понови
  40. Провери шта знаш 5
  41. КОНГРУЕНЦИЈА
    Конгруенција (слагање)
  42. Слагање предиката са субјектом
  43. Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
  44. Обнови и понови
  45. Провери шта знаш 6
  46. РЕЧЕНИЦА
    Појам комуникативне и предикатске реченице
  47. Напоредни односи међу независним реченицама
  48. Саставни однос међу независним реченицама
  49. Супротни однос међу независним реченицама
  50. Раставни однос међу независним реченицама
  51. Зависне реченице
  52. Изричне реченице
  53. Односне реченице
  54. Месне реченице
  55. Временске реченице
  56. Узрочне реченице
  57. Последичне реченице
  58. Условне реченице
  59. Намерне реченице
  60. Поредбене реченице
  61. Допусне реченице
  62. Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
  63. Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
  64. Обнови и понови
  65. Провери шта знаш 7
  66. ПРАВИЛАН ИЗГОВОР
    Правилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
  67. Обнови и понови
  68. Провери шта знаш 8
  69. ПРАВОПИС
    Правописна решења у вези с глаголским облицима
  70. Интерпункција у зависносложеној реченици
  71. Интерпункцијски и правописни знаци
  72. Писање скраћеница
  73. Обнови и понови
  74. Провери шта знаш 9
  75. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
    Књижевноуметнички стил
  76. Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
  77. Цитати и фусноте
  78. Технички и сугестивни опис
  79. Писање порука и имејлова
  80. Фразеологизми
  81. Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
  82. Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
  83. Говорне вежбе: аргументи и дебата
  84. Обнови и понови
  85. Провери шта знаш 10
  86. ДОДАТНО
    Литература
  1. 7.2Граматика 7
  2. Потенцијал
Лекција 15 од 86
У току

Потенцијал

  • потенцијал
  • глаголски начин
  • лични глаголски облик
  • сложен глаголски облик

Потенциjал

Задатак

Обрати пажњу на истакнуте глаголске облике у следећим реченицама.

Ана: Вуче, шта би волео да будеш кад порастеш?
Вук: Ја бих био астронаут. Волео бих да откријем нову планету у Сунчевом систему. Желео бих да летим и истражујем васиону. Летео бих по свемиру и нашао бих нову планету ближу Сунцу него што је Меркур. А ти, Ана?
Ана: Ти баш имаш бујну машту! Моје жеље су мало реалније. Ја бих волела да будем ветеринар. Имала бих своју ветеринарску амбуланту.
Вук: Сви моји пријатељи и ја бисмо доводили своје љубимце код тебе. Већ имаш сигурне пацијенте!
Ана: Хвала ти унапред на указаном поверењу.

Глаголски облик који казује могућности, услове и жеље за вршење радње назива се потенцијал или могући начин.

  • Ти би могао купити слаткише! – могућност
  • Ако бих редовно вежбао, смршао бих. – услов
  • Путовали бисмо на Тајланд ове године. – жеља

Уочаваш да се потенцијалом не означава време вршења радње (прошлост, садашњост, будућност), већ нека неостварена радња, као и могућности, услови и жеље за вршење неке радње. Зато овај глаголски облик спада у глаголске начине.

Потенцијал често користимо при учтивом обраћању, нпр: Да ли бисте ми могли помоћи? Да ли бисте хтели да ми додате кофер? Потруди се да и ти у оваквим ситуацијама користиш потенцијал. Није тешко бити фин.

Задаци

Подсети се

О радном глаголском придеву било је речи у петом разреду. То је исти онај облик који користиш при грађењу перфекта и плусквамперфекта. Он се најчешће гради од инфинитивне основе глагола (нпр. певати → пева-) и наставака за облик –о, –ла, –ло, –ли, –ле, –ла.

Грађење потенцијала

Потенцијал се гради од аориста помоћног глагола БИТИ и радног глаголског придева.

Запажаш да је потенцијал лични глаголски облик. Такође, он је и сложен глаголски облик, јер се састоји од једног помоћног и једног пунозначног глагола.

Језичке зачкољице!

Потенцијал се гради од аориста помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола. Међутим, у 3. лицу множине се уместо облика бише употребљава облик би.

Задатак

Провери знање