Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Уводна реч
  4. Научили смо у шестом разреду
  5. ВРСТЕ РЕЧИ

    Врсте речи
  6. Непроменљиве врсте речи
  7. Везници
  8. Речце
  9. Узвици
  10. Обнови и понови
  11. Провери шта знаш 1
  12. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
    Глаголски облици
  13. Подела глаголских облика
  14. Лични глаголски облици. Императив
  15. Потенцијал
  16. Футур други
  17. Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
  18. Глаголски прилог прошли
  19. Трпни глаголски придев
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
    Реченични чланови и служба речи у реченици
  23. Субјекат
  24. Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
  25. Именски предикат
  26. Обнови и понови
  27. Провери шта знаш 3
  28. СИНТАГМЕ
    Синтагма
  29. Именичке синтагме
  30. Придевске синтагме
  31. Прилошке синтагме
  32. Глаголске синтагме
  33. Обнови и понови
  34. Провери шта знаш 4
  35. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА
    Напоредни односи међу реченичним члановима
  36. Саставни однос
  37. Супротни однос
  38. Раставни однос
  39. Обнови и понови
  40. Провери шта знаш 5
  41. КОНГРУЕНЦИЈА
    Конгруенција (слагање)
  42. Слагање предиката са субјектом
  43. Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
  44. Обнови и понови
  45. Провери шта знаш 6
  46. РЕЧЕНИЦА
    Појам комуникативне и предикатске реченице
  47. Напоредни односи међу независним реченицама
  48. Саставни однос међу независним реченицама
  49. Супротни однос међу независним реченицама
  50. Раставни однос међу независним реченицама
  51. Зависне реченице
  52. Изричне реченице
  53. Односне реченице
  54. Месне реченице
  55. Временске реченице
  56. Узрочне реченице
  57. Последичне реченице
  58. Условне реченице
  59. Намерне реченице
  60. Поредбене реченице
  61. Допусне реченице
  62. Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
  63. Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
  64. Обнови и понови
  65. Провери шта знаш 7
  66. ПРАВИЛАН ИЗГОВОР
    Правилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
  67. Обнови и понови
  68. Провери шта знаш 8
  69. ПРАВОПИС
    Правописна решења у вези с глаголским облицима
  70. Интерпункција у зависносложеној реченици
  71. Интерпункцијски и правописни знаци
  72. Писање скраћеница
  73. Обнови и понови
  74. Провери шта знаш 9
  75. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
    Књижевноуметнички стил
  76. Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
  77. Цитати и фусноте
  78. Технички и сугестивни опис
  79. Писање порука и имејлова
  80. Фразеологизми
  81. Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
  82. Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
  83. Говорне вежбе: аргументи и дебата
  84. Обнови и понови
  85. Провери шта знаш 10
  86. ДОДАТНО
    Литература
Лекција 7 од 86
У току

Везници

Прочитај следећи текст, обрати пажњу на истакнуте речи и потом одговори на захтеве.

Ана: Ко данас купује сладолед – ти или ја?
Вук: За сада ни ти ни ја. Мало касније! Данас је твој ред за куповину, али бићу каваљер.
Ана: Мени се баш сада једе сладолед!
Вук: Добро, идем одмах по њега, јер видим да си нестрпљива.
Ана: Молим те, купи сладолед и лимунаду. Пријаће нам мало освежења!

Везници су непроменљива врста речи. Њима се повезују речи, предлошко-падежне конструкције, скупови речи и реченице.

Везници, такође, означавају и тип везе између речи и реченица. У зависности од типа везе коју означавају, сви везници се могу поделити на нaпоредне (независне) и зависне.

Напоредни (независни) везници означавају два појма у напоредном или независном односу (сладолед и лимунада) или две реченице истог смера (Вук је отишао и купио сладолед.), па такве везнике називамо саставним везницима. Саставни везници су: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ.

Осим тога, овом врстом везника могуће је означити и да су два појма или две радње у супротности (Јуче је било велико невреме, али сам, ипак, отишао на тренинг). Тада је реч о супротним везницима: А, АЛИ, НЕГО, ВЕЋ, НО. Када се нађу између две реченице, испред наведених супротних везника увек се пише запета.

Такође, напоредни везници могу означавати и опредељивање/избор између два или више појмова, односно радњи (ти или ја). Везник ИЛИ назива се раставним везником.

Зависни везници могу имати више различитих значења: узрочно (јер), условно (ако), временско (чим), допусно (иако) и др.

Независним везницима се могу повезивати и речи и реченице, док се зависним везницима могу повезивати само реченице.

Као што можеш закључити, напоредни (независни) везници повезују речи, предлошко-падежне конструкције или скупове речи који имају исту службу (функцију) у реченици. Више о овоме сазнаћеш у лекцијама које следе.

И неке друге врсте речи се могу јавити у улози везника, нпр. упитно-односна заменица који или упитни прилог за време када.

Као што можеш приметити, заменицом који и прилогом када повезане су две предикатске реченице. Међутим, они и даље припадају истој врсти речи, али им је служба везничка.