<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7
-
Импресум
-
Водич
-
Уводна реч
-
Научили смо у шестом разреду
-
ВРСТЕ РЕЧИ
Врсте речи -
Непроменљиве врсте речи
-
Везници
-
Речце
-
Узвици
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 1
-
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИГлаголски облици
-
Подела глаголских облика
-
Лични глаголски облици. Императив
-
Потенцијал
-
Футур други
-
Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
-
Глаголски прилог прошли
-
Трпни глаголски придев
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 2
-
РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИРеченични чланови и служба речи у реченици
-
Субјекат
-
Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
-
Именски предикат
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 3
-
СИНТАГМЕСинтагма
-
Именичке синтагме
-
Придевске синтагме
-
Прилошке синтагме
-
Глаголске синтагме
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 4
-
НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМАНапоредни односи међу реченичним члановима
-
Саставни однос
-
Супротни однос
-
Раставни однос
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 5
-
КОНГРУЕНЦИЈАКонгруенција (слагање)
-
Слагање предиката са субјектом
-
Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 6
-
РЕЧЕНИЦАПојам комуникативне и предикатске реченице
-
Напоредни односи међу независним реченицама
-
Саставни однос међу независним реченицама
-
Супротни однос међу независним реченицама
-
Раставни однос међу независним реченицама
-
Зависне реченице
-
Изричне реченице
-
Односне реченице
-
Месне реченице
-
Временске реченице
-
Узрочне реченице
-
Последичне реченице
-
Условне реченице
-
Намерне реченице
-
Поредбене реченице
-
Допусне реченице
-
Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
-
Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 7
-
ПРАВИЛАН ИЗГОВОРПравилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 8
-
ПРАВОПИСПравописна решења у вези с глаголским облицима
-
Интерпункција у зависносложеној реченици
-
Интерпункцијски и правописни знаци
-
Писање скраћеница
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 9
-
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРАКњижевноуметнички стил
-
Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
-
Цитати и фусноте
-
Технички и сугестивни опис
-
Писање порука и имејлова
-
Фразеологизми
-
Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
-
Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
-
Говорне вежбе: аргументи и дебата
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 10
-
ДОДАТНОЛитература
- речце (партикуле)
Речце

Задатак
Прочитај разговор између Вука и Ане и обрати пажњу на означене речи, а затим одговори на тражене захтеве.
Вук: Да ли знаш да скијаш на води? Ја не знам српски еквивалент за глагол сурфовати (на води)?
Ана: Нажалост, не знам.
Вук: Знаш ли бар да пливаш?
Ана: Да, веома добро. Ево да ти покажем како роним.
Вук: Хајде, покажи ми. Видим да ти баш добро иде роњење.
Ана: Наравно, планирам да на јесен упишем уметничко пливање.
Вук: Можда једног дана освојиш олимпијско злато!
Непроменљиве речи које посебно истичу ставове, гледишта, убеђења и расположења говорних лица зову се речце или партикуле.

Језичке зачкољице!
Ђаци често праве грешке, те обично кажу да је нека реч речица, уместо речца. Речица је мала река, а речца непроменљива врста речи. Видиш како само једно слово може унети велику забуну!
Ставови, гледишта и убеђења говорних лица могу бити различити, стога се речце могу поделити према значењу на:
- упитне речце: да ли, ли, зар;
- речце за потврђивање и одрицање: да, не;
- показне речце: ево, ето, ено, гле;
- супротне речце: међутим, пак;
- узвична речца: ала;
- заповедне речце: нека, хајде;
- речце за истицање: бар, баш;
- повратна речца: се;
- закључна речца: дакле;
- речце за исказивање личног става (модалне речце): вероватно, дакако, заиста, можда, нажалост, наравно, несумњиво, уосталом.

Знам више
Научи да разликујеш краћи облик повратне заменице себе, који гласи се, од речце се. Уколико се можеш заменити са себе, у питању је повратна заменица. С друге стране, ако се није могуће заменити са себе, у питању је повратна речца.
Уз праве повратне глаголе, односно глаголе који означавају радње које субјекат врши на себи, користи се повратна заменица себе/се:
Видео се у излогу и схватио да не изгледа више исто.
Видео је себе у излогу и схватио да не изгледа више исто.
Уз неправе и узајамно-повратне глаголе стоји речца се, те у овом случају се није могуће заменити са себе:
Растужио се и отишао на спавање.
Растужио је себе и отишао на спавање.

Језичке зачкољице!
- Неке речце се могу употребити и као прилози.

- ДА може бити речца или везник у зависности од контекста.


Језичке зачкољице!
- Речце ваљда, вероватно, можда и сл. треба одвајати запетама онда када приликом њиховог изговора постоји пауза у говору.
То је, ваљда, свима јасно.
- Уколико се после ових речца јави краћи облик личне заменице или помоћног глагола, онда се запете не пишу.
Можда су ученици разумели задатак.
- Речца пак се никада не одваја запетама.
Била су то пак друга времена.

Провери знање
