Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Уводна реч
  4. Научили смо у шестом разреду
  5. ВРСТЕ РЕЧИ

    Врсте речи
  6. Непроменљиве врсте речи
  7. Везници
  8. Речце
  9. Узвици
  10. Обнови и понови
  11. Провери шта знаш 1
  12. ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
    Глаголски облици
  13. Подела глаголских облика
  14. Лични глаголски облици. Императив
  15. Потенцијал
  16. Футур други
  17. Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
  18. Глаголски прилог прошли
  19. Трпни глаголски придев
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
    Реченични чланови и служба речи у реченици
  23. Субјекат
  24. Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
  25. Именски предикат
  26. Обнови и понови
  27. Провери шта знаш 3
  28. СИНТАГМЕ
    Синтагма
  29. Именичке синтагме
  30. Придевске синтагме
  31. Прилошке синтагме
  32. Глаголске синтагме
  33. Обнови и понови
  34. Провери шта знаш 4
  35. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА
    Напоредни односи међу реченичним члановима
  36. Саставни однос
  37. Супротни однос
  38. Раставни однос
  39. Обнови и понови
  40. Провери шта знаш 5
  41. КОНГРУЕНЦИЈА
    Конгруенција (слагање)
  42. Слагање предиката са субјектом
  43. Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
  44. Обнови и понови
  45. Провери шта знаш 6
  46. РЕЧЕНИЦА
    Појам комуникативне и предикатске реченице
  47. Напоредни односи међу независним реченицама
  48. Саставни однос међу независним реченицама
  49. Супротни однос међу независним реченицама
  50. Раставни однос међу независним реченицама
  51. Зависне реченице
  52. Изричне реченице
  53. Односне реченице
  54. Месне реченице
  55. Временске реченице
  56. Узрочне реченице
  57. Последичне реченице
  58. Условне реченице
  59. Намерне реченице
  60. Поредбене реченице
  61. Допусне реченице
  62. Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
  63. Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
  64. Обнови и понови
  65. Провери шта знаш 7
  66. ПРАВИЛАН ИЗГОВОР
    Правилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
  67. Обнови и понови
  68. Провери шта знаш 8
  69. ПРАВОПИС
    Правописна решења у вези с глаголским облицима
  70. Интерпункција у зависносложеној реченици
  71. Интерпункцијски и правописни знаци
  72. Писање скраћеница
  73. Обнови и понови
  74. Провери шта знаш 9
  75. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
    Књижевноуметнички стил
  76. Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
  77. Цитати и фусноте
  78. Технички и сугестивни опис
  79. Писање порука и имејлова
  80. Фразеологизми
  81. Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
  82. Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
  83. Говорне вежбе: аргументи и дебата
  84. Обнови и понови
  85. Провери шта знаш 10
  86. ДОДАТНО
    Литература
Лекција 8 од 86
У току

Речце

Прочитај разговор између Вука и Ане и обрати пажњу на означене речи, а затим одговори на тражене захтеве.

Вук: Да ли знаш да скијаш на води? Ја не знам српски еквивалент за глагол сурфовати (на води)?
Ана: Нажалост, не знам.
Вук: Знаш ли бар да пливаш?
Ана: Да, веома добро. Ево да ти покажем како роним.
Вук: Хајде, покажи ми. Видим да ти баш добро иде роњење.
Ана: Наравно, планирам да на јесен упишем уметничко пливање.
Вук: Можда једног дана освојиш олимпијско злато!

Непроменљиве речи које посебно истичу ставове, гледишта, убеђења и расположења говорних лица зову се речце или партикуле.

Ђаци често праве грешке, те обично кажу да је нека реч речица, уместо речца. Речица је мала река, а речца непроменљива врста речи. Видиш како само једно слово може унети велику забуну!

Ставови, гледишта и убеђења говорних лица могу бити различити, стога се речце могу поделити према значењу на:

  • упитне речце: да ли, ли, зар;
  • речце за потврђивање и одрицање: да, не;
  • показне речце: ево, ето, ено, гле;
  • супротне речце: међутим, пак;
  • узвична речца: ала;
  • заповедне речце: нека, хајде;
  • речце за истицање: бар, баш;
  • повратна речца: се;
  • закључна речца: дакле;
  • речце за исказивање личног става (модалне речце): вероватно, дакако, заиста, можда, нажалост, наравно, несумњиво, уосталом.

Научи да разликујеш краћи облик повратне заменице себе, који гласи се, од речце се. Уколико се можеш заменити са себе, у питању је повратна заменица. С друге стране, ако се није могуће заменити са себе, у питању је повратна речца.

Уз праве повратне глаголе, односно глаголе који означавају радње које субјекат врши на себи, користи се повратна заменица себе/се:

Видео се у излогу и схватио да не изгледа више исто.
Видео је себе у излогу и схватио да не изгледа више исто.

Уз неправе и узајамно-повратне глаголе стоји речца се, те у овом случају се није могуће заменити са себе:

Растужио се и отишао на спавање.
Растужио је себе и отишао на спавање.

  • Неке речце се могу употребити и као прилози.
  • ДА може бити речца или везник у зависности од контекста.
  • Речце ваљда, вероватно, можда и сл. треба одвајати запетама онда када приликом њиховог изговора постоји пауза у говору.

То је, ваљда, свима јасно.

  • Уколико се после ових речца јави краћи облик личне заменице или помоћног глагола, онда се запете не пишу.

Можда су ученици разумели задатак.

  • Речца пак се никада не одваја запетама.

Била су то пак друга времена.