<sman class="grid-white-num">7.2</sman></br>Граматика 7
-
Импресум
-
Водич
-
Уводна реч
-
Научили смо у шестом разреду
-
ВРСТЕ РЕЧИ
Врсте речи -
Непроменљиве врсте речи
-
Везници
-
Речце
-
Узвици
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 1
-
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИГлаголски облици
-
Подела глаголских облика
-
Лични глаголски облици. Императив
-
Потенцијал
-
Футур други
-
Нелични глаголски облици. Глаголски прилог садашњи
-
Глаголски прилог прошли
-
Трпни глаголски придев
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 2
-
РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ И СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИРеченични чланови и служба речи у реченици
-
Субјекат
-
Предикат. Прост и сложен глаголски предикат
-
Именски предикат
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 3
-
СИНТАГМЕСинтагма
-
Именичке синтагме
-
Придевске синтагме
-
Прилошке синтагме
-
Глаголске синтагме
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 4
-
НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМАНапоредни односи међу реченичним члановима
-
Саставни однос
-
Супротни однос
-
Раставни однос
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 5
-
КОНГРУЕНЦИЈАКонгруенција (слагање)
-
Слагање предиката са субјектом
-
Слагање атрибута са именицом у оквиру именичке синтагме
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 6
-
РЕЧЕНИЦАПојам комуникативне и предикатске реченице
-
Напоредни односи међу независним реченицама
-
Саставни однос међу независним реченицама
-
Супротни однос међу независним реченицама
-
Раставни однос међу независним реченицама
-
Зависне реченице
-
Изричне реченице
-
Односне реченице
-
Месне реченице
-
Временске реченице
-
Узрочне реченице
-
Последичне реченице
-
Условне реченице
-
Намерне реченице
-
Поредбене реченице
-
Допусне реченице
-
Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама
-
Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 7
-
ПРАВИЛАН ИЗГОВОРПравилан изговор. Дугоузлазни и дугосилазни акценат
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 8
-
ПРАВОПИСПравописна решења у вези с глаголским облицима
-
Интерпункција у зависносложеној реченици
-
Интерпункцијски и правописни знаци
-
Писање скраћеница
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 9
-
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРАКњижевноуметнички стил
-
Публицистички (новинарски) стил. Репортажа.
-
Цитати и фусноте
-
Технички и сугестивни опис
-
Писање порука и имејлова
-
Фразеологизми
-
Допуњавање текста различитим облицима променљивих речи и непроменљивим речима
-
Нелинеарни текстови: табеле, графикони, легенде и мапе ума
-
Говорне вежбе: аргументи и дебата
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 10
-
ДОДАТНОЛитература
Конгруенција (слагање)
- конгруенција
- контролор конгруенције
- конгруентна категорија
Конгруенција (слагање)

Задатак
Примећујеш да се услед промене рода именице која се налази у служби субјекта мења и род предиката.

Задатак

Обрати пажњу!
Субјекат и глаголски предикат у реченици слажу се у лицу, броју и роду (уколико глаголски облик разликује род).


Задатак

Задатак

Обрати пажњу!
Погледај наведене примере и закључићеш да облик придева у служби атрибута зависи од облика именице као главне речи у именичкој синтагми.

На исти начин, и остале речи у служби придевског атрибута у именичкој синтагми (присвојне заменице, редни бројеви, основни број један) зависе од облика именице:
мој десети рођендан – номинатив једнине мушког рода;
моја десета прослава – номинатив једнине женског рода;
једног дана – генитив једнине мушког рода;
једног села – генитив једнине средњег рода.
Придевски атрибути у именичкој синтагми (придеви, придевске заменице, редни бројеви и број један) слажу се са главном речју у роду, броју и падежу.
Слагање реченичних чланова и чланова синтагми у роду, броју, падежу и лицу назива се конгруенција.

Обрати пажњу!
Запажаш да постоје речи које контролишу слагање, тј. речи од чијег облика зависе облици других речи у реченици или синтагми.
Примери са именичким синтагмама показали су ти да именица одређује облик придевског атрибута који уз њу стоји.
Примери са субјектом и предикатом показали су ти да именица у служби субјекта одређује облик глагола у предикату.
Речи које контролишу слагање називају се контролори конгруенције.
Граматичке категорије у којима се врши слагање су род, број, падеж и лице. Оне се називају конгруентне категорије.
