Интерпункцијски и правописни знаци

Задатак

Прочитај дијалог између Вука и Ане, па одговори на захтеве.

Вук: Да ли се и теби чини да нам је граматика у 7. разреду баш тешка?
Ана: Ха-ха-ха, не уопште! Мислим да је проблем што не учиш редовно, већ само пред контролни.
Вук: Треба да провежбамо: футур други, императив, потенцијал, глаголске прилоге и трпни глаголски придев. Ух, Анчи, заболела ме је глава само од набрајања!
Ана: Да си ти мени жив и здрав! Донела сам чоколаду и неке здраве грицкалице – бадеме, лешнике, орахе, кикирики; сигурно ће помоћи око твоје „главобоље”

Тачка се пише:

• на крају обавештајних реченица:
  У петак имамо само четири часа.
• иза неких скраћеница: проф., и сл., тзв., л. к.
• иза редних бројева: 7. разред, 5. август, на 31. страни у књизи.

Задатак

Обрати пажњу!

Редни бројеви се не могу комбиновати с цртицом. Они се увек пишу с тачком уколико се пишу арапским цифрама. Иза римских бројева у значењу редних бројева тачка се не пише.

Тачка се не пише:

• када иза арапских бројки са значењем редног броја следи неки други знак (нпр. запета или заграда) како би се избегло нагомилавање знакова:
  За пријемни испит вежбаћемо граматику 5, 6, 7. и 8. разреда.
  Живели су у Новом Саду пет година (2010–2015).
• иза наслова, потписа и римских бројки:
  Орлови рано лете (наслов романа)
  Срдачан поздрав,
  Јована
  XIV београдска гимназија

Обрати пажњу!

У набрајању скраћеница, тачка остаје испред запете: проф., и сл., тзв., л. к.

Упитник се пише:

• на крају упитних реченица или уз речи које се изговарају упитном интонацијом:
  Ко је то рекао? Ти? Молим?
  

Упитник се не пише:

• иза зависноупитних реченица:
  Ана ме је питала колико дана ћу провести на лингвистичком семинару у Тршићу.

Узвичник се пише:

• на крају узвичних, заповедних, жељних и обавештајних реченица (када имају узвичну интонацију):
  Ала сева! Да си сместа престао да причаш! Нека ти је срећно пунолетство!
  Ана је освојила златну медаљу!
  

Запетом се одвајају:

• речи и синтагме при набрајању без везника:
  На прославу мале матуре дошли су директор школе, наставници, учитељи и сви ђаци.
• речи и синтагме у вокативу:
  Вуче, јави се кад стиднеш!
  Како си, друже?
  Не знам, драга моја, шта да мислим о томе.
• апозиције и апозитиви:
  Вук Николић, ученик седмог разреда, учествовао је на Књижевној олимпијади.
  Моја најбоља другарица, изненађена оценом, вриснула је од среће.
• неке речце за исказивање личног става, као и супротне речце:
  Ђоковић је, међутим, био одличан.
  Јуче је, дакле, обележен Дан школе.
  Сви су, наравно, желели да учествују у добротворној акцији.
• реченице и реченични чланови у супротном односу:
  Био ми је потребан Вук, а не Ана.
  Вук и Ана су били две недеље на мору, али се нису довољно одморили.
• занимања, титуле, звања иза имена и презимена:
  Ана Митић, ученица VII разреда
  Милан Николић, директор

Запетом се не одвајају:

• последњи и претпоследњи члан у набрајању између којих се налази везник:
  Желиш ли сок, кафу или киселу воду?
  Данас имамо српски, математику, биологију и два часа ликовног.
• занимања, титуле, звања испред имена и презимена:
  Доктор Зоран Јоцић ради после подне.
• речца пак:
  Вук се пак предомислио и дошао на журку.

Обрати пажњу!

У неким случајевима је писање запете могуће, али није обавезујуће, што умногоме зависи од намере аутора да неки део текста истакне, да нагласи одређену информацију, сугерише интонацију исказа и слично.

• Могуће је, на пример, двојако писање запете у случају када се два атрибута нађу испред именице. У првом случају, без запете, истичемо да је вечерња киша о којој говоримо била хладна:

Падала је хладна вечерња киша.

У другом случају употребом запете наглашавамо обе карактеристике кише:

Падала је хладна, вечерња киша.

• Неки узвици одвајају се у писању запетом, а неки не, у зависности од тога колико су самостални у погледу значења у односу на остатак исказа и интонације коју имају.

Аух, не питај ме ништа! – са запетом
Е баш хоћу! – без запете

Знам више

Некада употреба запете представља важно обележје књижевноуметничког стила одређеног писца. Запете на које наилазиш у прозним и поетским делима често нису обавезне, али их аутори користе желећи да нагласе нешто или пак да свој утисак, доживљај о ономе што описују представе на специфичан начин. Међу српским књижевницима, Милош Црњански је нарочито познат по необичној интерпункцији и употреби запете. Погледај у својој Читанци одломке из његовог путописа „Крф, плава гробница” као и стихове песама „Суматра” и „Ламент над Београдом” и обрати пажњу на писање запете. Посебно се осврни на следеће занимљиве примере:

„По једна љубав, јутро, у туђини, / душу нам увија, све тешње, / бескрајним миром плавих мора, / из којих црвене зрна корала, као, из завичаја, / трешње.”

„Суматра”, М. Црњански

„Да смо, за наше мртве, по свету, свећом тражили, изложеније, видније, место за гробље не бисмо га били нашли, толико је тај Крф, јавно место, на путу од Запада ка Азији. Општи врт, у који свако залази, да се одмори.”

„Крф, плава гробница”, М. Црњански

Две тачке се пишу:

• приликом набрајања:
  У продавници смо купили: хлеб, јогурт, јаја, пршуту, сир.
• иза имена лица у драмском тексту, односно учесника у дијалогу:
  Ана: Сутра имамо контролни из српског.
  Вук: Нисам довољно учио.
• испред управног говора:
  Вук је питао Ану: „Да ли ти се чини да је градиво 7. разреда тешко?”
• између бројева којима се исказује однос, са значењем речи према:
  Размера карте у атласу је 1 : 100 000.
  Утакмица је завршена резултатом 3 : 2.
• да означе математичку операцију дељења:
  100 : 5 = 20

Задатак

Погледај још једном следећу реченицу из Аниног и Вуковог дијалога и запази истакнуте знаке:

Донела сам чоколаду и неке здраве грицкалице – бадеме, лешнике, орахе, кикирики; сигурно ће помоћи око твоје „главобоље”.

Обрати пажњу на знаке навода (наводнике) у речи „главобоља”, који читаоцу сугеришу да Ана не верује да Вука глава заиста боли, већ да је у питању лажна главобоља.

Знаци навода (наводници) користе се:

• да у писању обележе управни говор, тј. да доследно пренесу и означе говорникове
  речи:
  „Да си редовно учио”, опоменула је Ана Вука, „градиво ти не би деловало тешко.”
• да сугеришу речи супротног значења од оних које су написане:
  Напољу је баш „пријатно”. Температура не пада испод 30 степени већ данима.
• уз имена уметничких и књижевних дела, филмова, позоришних представа, изложбених поставки:
  Ана и Вук су гледали представу „Госпођа министарка” у Народном позоришту.
• уз имена установа и предузећа:
  Гимназија „Патријарх Павле” јесте некадашња XV београдска гимназија.

Знаци навода (наводници) не користе се:

• ако се ради о општепознатим именима неких установа, клубова:
  Вечерас ће се опет састати Црвена звезда и Партизан.
  Тај речник је изашао у издању Матице српске.
• ако су одређени називи већ истакнути посебним начином писања у штампаном
  тексту, нпр. искошеним словима, подвученим или подебљаним словима:
  Социјалне песме су Ратар Вељка Петровића и О, класје моје Алексе Шантића.
  Социјалне песме су Ратар Вељка Петровића и О, класје моје Алексе Шантића.
  Социјалне песме су Ратар Вељка Петровића и О, класје моје Алексе Шантића.

Обрати пажњу!

Отворени наводници се увек пишу доле, а затворени горе.

Црта се пише:

• уместо наводника да означи управни говор:
  – Вуче, јеси ли вежбао за данашњи контролни из математике? – упитала је Ана.
• уместо две тачке у набрајању:
  Ана је купила здраве грицкалице – бадеме, лешнике, орахе, кикирики.
• уместо запете да означи уметнути део у реченици:
  Колико год се трудила – а трудила се поприлично – Ана није успевала да уради стој на рукама.
• између назива места, у значењу просторног односа, саобраћајне везе:
  Железничком пругом Београд–Бар некада се често путовало на море.
• између бројева, у значењу распона од–до:
  Први светски рат трајао је 1914–1918.
• да означи заједничко ауторство, партнерство, савез:
  Клајн–Шипкин „Велики речник страних речи и израза”савременији је од Вујаклијиног.
  Тројни пакт Немачка–Италија–Јапан потписан је септембра 1940.

Цртица се пише:

• при подели речи на слогове или на крају реда:
  де-вој-ка, чо-век, дан-гу-би-ти.
• испред суфикса и граматичких наставака:
  Суфиксима -ИЋ и -ИЦА граде се деминутиви.
• иза префикса, корена речи и творбених/граматичких основа:
  У речи КЊИЖИЦА творбена основа гласи КЊИГ-.
• код полусложеница:
  ремек-дело, ауто-пут, видео-позив, веш-машина, црвено-бели.

Задатак

Обрати пажњу!

Ако се неком речју означава једна боја или нијанса неке боје, онда је та реч сложеница и пише се као једна реч: светлоплав, тамноцрвен, маслинастозелен и слично. С друге стране, ако се могу уочити две боје, онда је у питању полусложеница и та реч се пише са цртицом: црно-бели, зелено-жути, црвено-бели итд.

Цртица се пише и:

• између броја израженог арапским цифрама у првом делу речи и преосталих слова која чине други део изведенице/ сложенице:
  Мој отац је врло виталан 70-годишњак.
  Прославићемо 20-годишњицу матуре.
• између броја израженог арапским цифрама у првом делу речи и наставка за облик или суфикса:
  Испред зграде је стајало 10-ак људи.
  Таква фризура је била модерна 80-их година прошлог века.
• иза скраћеница сачињених од првих слова вишечланог назива – када се иза њих пише граматички наставак:
  Објављен је занимљив текст у НИН-у.
  О томе су извештавали на РТС-у.
• када се преноси део речи у други ред:
  препи–
  сивати

Језичке зачкољице!

Обрати пажњу!

Ако се у други ред преноси нека полусложеница, онда се цртица пише и на крају првог и на почетку другог реда.

веш–
–машина.

Заграда се користи да означи:

• додатне информације, објашњења и познате чињенице у реченици:
  Иво Андрић (1892–1975) једини је српски нобеловац.
  Након првог полувремена (45 минута) резултат фудбалске утакмице био је 0 : 0.
• двојаке облике истих речи:
  докумен(а)т, елемен(а)т
• могућност замене речи која се налази изван заграде оном у загради:
  ударати (лупати) главом о зид.
• део речи, нпр. префикс, који указује на двојаку могућност употребе одређених речи:
  (про)гледати кроз прсте.

Полузаграда се користи:

• иза бројева и слова уместо тачке, али се не може комбиновати с тачком:
  Синтагме се деле на: 1) именичке, 2) придевске, 3) прилошке и 4) глаголске.

Језичке зачкољице!

Три тачке се пишу:

• када је нешто недоречено, када се прекида мисао, тј. реченица или се изоставља неки део текста:
  Током викенда смо обишли манастире Студеницу, Жичу, Раваницу, Манасију… Косовски бој је био… Нисам сигуран… Мислим… 1389. године.

Апостроф је знак којим се указује да недостаје слово, односно глас у писању и изговору, и то:

• у народној поезији и за потребе версификације уопште:
  Ал’ ћу стопит’ сву тазбину моју,
  Немам с киме ладно пити вино;
  Но сам љуби мојој поклонио.
  „Бановић Страхиња”
• у разговорном језику:
  Ил’ поштено научи, ил’ немој излазити на испит!
  Да л’ можеш да ми дохватиш ону чашу с полице?

Језичке зачкољице!

Апостроф се не пише с предлозима С и К, иако се често могу видети грешке овог типа.

Језичке зачкољице!

Сигурно се често приликом писања порука, имејлова или текстова нађеш у недоумици када треба да направиш размак, односно употребиш дугме (тастер) које у жаргону зовемо „спејс”. Као што „спејс” користиш за размак између речи, потребно га је користити и пре и после знакова интерпункције.

„Размак”, односно „белина” у куцању текста не треба да постоји иза отворене заграде и отворених наводника (пре наредног знака), као ни пре ни после цртице.

С друге стране, размак се користи пре и након свих осталих правописних и интрепункцијских знакова – тачке, запете, упитника, узвичника…

Када су у питању црта и коса црта, белине се код ових знакова користе двојако у зависности од њиховог значења. Ако се косом цртом раздвајају две речи (он/она), нема размака. Ако се косом цртом раздвајају фразе од неколико речи, размак мора постојати (српски језик / енглески језик).

Провери знање