- фразеологизми
Фразеологизми
Задатак
Прочитај дијалог између Вука и Ане и обрати пажњу на истакнуте изразе, а затим одговори на захтеве.
Вук: Ух, Анчи, баш ми је преко главе свих ових контролних задатака, тестова, одговарања!
Ана: Рекла сам ја да ће ти изаћи на нос то што си недељама крао богу дане! Сад је време да мало загрејеш столицу!
Вук: Мало? Па, не дижем главу од књиге већ данима, а ти причаш са мном као да седим скрштених руку и чекам да се градиво само научи.
Ана: Јао, молим те, покриј се ушима! Знаш да ја немам длакe на језику и да ти све ово пријатељски кажем! Ти увек прво мораш да удариш главом о зид да би се научио памети.
Вук: Ма, у праву си… Често са школом дођем у ситуацију да ми гори под ногама! И увек кажем да ћу окренути нови лист! Само ће то, изгледа, бити кад на врби роди грожђе…
Значење фразеологизма никада није једнако збиру значења појединачних речи које тај израз чине. Тако фразеологизам ударати главом о зид не разумевамо буквално, већ метафорички – човекова непромишљеност и настојање да силом постигне нешто што је немогуће доводи се у везу са буквалним процесом ударања сопствене главе о зид. Та формална сликовитост израза омогућава експресивност фразеологизма.
Задатак
Обрати пажњу!
Примећујеш да је свим истакнутим изразима заједничко то да се састоје од две или више речи које имају обједињено значење у реченици. Такви изрази називају се фразеологизми. Обично се њиховом употребом постиже нарочит ефекат, изражајност у говору или писаном тексту; упечатљивије осликавају одређене ситуације или преносе осећање говорника, па кажемо да су експресивни. Појединачне речи које улазе у састав фразеологизама немају своје уобичајено значење, већ све оне заједно, обично у устаљеном реду који се не може мењати, чине значење тог фразеологизма.
Фразеологизми су устаљени изрази, састављени од најмање две речи које имају јединствено, обично експресивно значење.
Задатак
Фразеологизми могу имати облик предлошко-падежне конструкције, синтагме или целе реченице.
Задатак
Задатак
Знам више
Неки фразеологизми које користимо у свакодневном говору имају своје корене, порекло и значење у грчкој или римској митологији, у Библији, народним предањима, веровањима, у књижевности или историји, тачније у различитим ситуацијама чији су актери историјски, књижевни и митолошки јунаци. Фразеологизми који су значењем и речима које улазе у њихов састав везани за одређене личности или историјске догађаје представљају прилично постојан део речничког фонда у сваком језику, па и у српском.
Многи од њих су интернационални – чине лексичко благо већине европских језика, насталих на културном простору Старе Грчке и Рима, и у њима се користе са истим значењем (Ахилова пета – слабо, рањиво место; Сизифов посао – тежак, а бесмислен, узалудан посао; драконске казне – веома строге казне; Потемкинова села – нешто лажно, што заправо не постоји; соломонско решење – мудро, довитљиво и праведно решење и тако даље).
У неким фразеологизмима, с друге стране, спомињу се личности, места или догађаји карактеристични само за српску историју и културно наслеђе. Тако израз провести се као Јанко на Косову има значење провести се веома лоше, настрадати само у српском језику, а фразеологизам од Кулина бана само у нашем језику значи од давнина, од најстаријег времена. Када бисмо ове фразеологизме дословно превели на енглески, руски, француски или било који други језик, говорницима тих језика не би било јасно шта смо заправо желели рећи.
Закључујеш да фразеологизми страног језика могу представљати проблем или изазов приликом учења тог језика – такав је увек случај са изразима који су у потпуности културолошки обојени и непрозирни припадницима других култура.
Провери знање