Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник

  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
6.9Географија 6 2.4. Eлементи карте
Лекција 6 од 52
U toku

2.4. Eлементи карте

  • математички елементи
  • размер
  • размерник
  • картографска мрежа
  • оквир/рам карте
  • географски елементи
  • допунски елементи
  • легенда карте

2.4. Eлементи карте

ПОДСЕТИ СЕ

Знаш шта представља и како се дефинише географска карта. Размисли о томе како се она развијала кроз историју. Погледај слике старих карата у лекцији „Појам карте и њен развој кроз историју”. Да ли оне имају неке елементе? Како изгледају?

Намена географске карте зависи од тога шта ће бити уцртано на њој. Географска карта садржи математичке, географске и допунске елементе. Како би се она користила потребно је разумети значење ових елемената. Стога, географи и картографи имају обичај да кажу да они који знају да „читају карту“ и њене елементе, знају још један „страни језик“.

Математички елементи географске карте су: размер, картографска мрежа и оквир или рам карте.

Размер је број који показује колико пута је неко растојање у природи умањено на карти. Колико ће то умањење бити зависи од територије која се представља. Што је територија већа умањење ће бити веће и размер ће бити ситнији (мањи).

Размер може да буде бројчани и графички. Бројчани размер се представља у виду бројног односа, на пример, размер 1 : 25 000 нам показује да 1 cm на карти представља 25 000 cm, односно 250 m у природи.

Графички представљен размер назива се размерник. Састоји се од дужи издељене на неколико једнаких делова. Први део, с лева, подељен је на пет или десет једнаких делова и служи за тачније одређивање растојања. Растојање на карти најпре се мери лењиром или шестаром, а затим преноси на размерник где се директно очитава растојање у километрима. (Погледај на слици испод.)

Приказ размера и размерника

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Уз помоћ лењира или шестара и размере на карти можеш да израчунаш растојање између било која два места. На пример, поједине путнике који путују авионом од Београда до Атине, интересује колико износи ваздушно растојање између ова два места. Како можеш да израчунаш то растојање?

На географској карти Европе, размера 1 : 17 500 000 (у школском атласу), растојање између Београда и Атине, измерено лењиром, износи 4,6 cm. Ваздушно растојање у природи између ова два града може да се израчуна на следећи начин:

1 cm (на карти) : 17 500 000 cm (у природи) =
= 4,6 cm (растојање измерено лењиром на карти) : x (растојање у природи)
1 cm : 17 500 000 cm = 4,6 cm : x
x = 4,6 cm · 17 500 000 cm
x = 80 500 000 cm = 805 000 m = 805 km.

Дакле, растојање између Београда и Атине ваздушном линијом износи око 805 km. Питај наставнике географије и математике да организујете један час корелације о растојањима на карти.

Картографска мрежа је мрежа паралела и меридијана, приказана на географској карти. Помоћу ње се одређује тачан положај сваког места на Земљи. Свака тачка на Земљи има своју географску ширину и дужину. Она је обележена у оквир или рам карте.

Оквир или рам карте уоквирује приказани садржај карте. На њему су уписане вредности уцртаних меридијана и паралела изражене у степенима географске ширине и географске дужине. Он најчешће има облик правоугаоника.

Географски елементи карте су географски објекти који се приказују на карти. Могу бити физичко географски и друштвено-географски. Физичко-географски елементи карте могу бити, на пример, планине, реке, језера, заливи и живи свет.

Друштвено-географски елементи карте могу бити: насеља, саобраћајнице, музеји, фабрике и државне границе.

Које физичко-географске објекте уочаваш на
слици?
Које друштвено-географске објекте уочаваш на слици?

Допунски елементи карте омогућавају лакше проналажење објеката на карти. У њих се убрајају назив карте, легенда и подаци о изради (аутор карте, издавач). Легенда карте је допунски елемент карте који њено разумевање и употребу чини лакшим. У легенди су приказани сви географски елементи коришћени на карти, или су дата објашњења о употреби боја на карти у виду скале боја, која се назива дубинска и висинска скала.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Топоними су имена географских објеката. Користе се за географске називе насељених места, река, језера, планина, мора, држава.

Један од најдужих топонима је Krung Thep Mahanakhon Amon Rattanakosin Mahinthara Ayutthaya Mahadilok Phop Noppharat Ratchathani Burirom Udom Ratchaniwet Mahasathan Amon Phiman Awatan Sathit Sakkathattiya Witsanu Kamprasit. To је пун назив града Бангкока, главног града Тајланда.

Град Банкок

САДА ЗНАШ

  • Свака географска карта садржи математичке, географске и допунске елементе.
  • Математичким елементима карте припадају размер, картографска мрежа и оквир карте.
  • Географски елементи карте су географски објекти који су приказани на карти. Они могу бити физичко-географски и друштвено-географски.
  • Допунским елементима карте припадају назив карте, легенда као и подаци о изради карте.
  • У легенди карте приказују се сви коришћени географски елементи на карти.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Уз помоћ плана насеља у ком живиш, одреди растојање између места у коме живиш и школе, и центра насеља и знаменитости које хоћеш да посетиш. Уз помоћ размере на карти и лењира израчунај ваздушно растојање између датих места.

АКО ЗНАШ – ПОКАЖИ, РАЗМИСЛИ, ДОКАЖИ