Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 28 од 52
У току

5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе

Како се дефинише привреда? Које привредне делатности постоје? У којим предузећима раде твоји родитељи, комшије или суграђани? Која предузећа постоје у твом крају? Како она утичу на развој твог насеља, краја или државе?

У свету постоји велики број држава које се разликују по степену привредне и економске развијености. Фактори који утичу на разлике у степену развијености су: географски положај, природни ресурси, колонијална прошлост, ратни сукоби, политичка стабилност, образовни ниво становништва и миграције радне снаге.

У периоду великих географских открића у 15. веку, европске државе су вршиле колонизацију новооткривених територија. Колонизација је процес насилног покоравања одређене територије и експлоатације њених ресурса. Држава која је покорена назива се колонија, а држава која је осваја зове се колонијална сила. Велике колонијалне силе биле су: Велика Британија, Француска, Шпанија, Португалија и Холандија. Оне су имале колоније у Африци, Азији и Јужној Америци. Са ширењем колонијализма развијала се међународна трговина што је довело до привредног развоја многих држава.

Експлоатација је искоришћавање туђег рада, знања и вештина од стране друге особе као и искоришћавање природних ресурса.

Развој индустрије омогућио је убрзан привредни развој држава Западне Европе, у којима је основан велики број предузећа, а настају и прве мултинационалне компаније. Мултинационална компанија је предузеће које послује у више различитих држава. У свом саставу има седиште и велики број мањих пословница. Седишта ових компанија се обично налазе у великим градовима привредно најразвијених држава. Пословање се обавља и у државама које имају јефтину радну снагу и природне ресурсе. Највећи део зараде доспева у државу у којој се налази седиште. Циљ мултинационалних компанија је да обезбеде сировине и тржиште за своје производе и услуге и зараде новац. На тај начин се све више повећава разлика између развијених и неразвијених
региона и држава.

Степен привредне развијености и животни стандард једне државе се међународно одређују и пореде путем бруто домаћег производа (БДП). БДП је укупна вредност произведених добара и пружених услуга остварена у једној држави за годину дана. Користи се и као мера економског напретка једне државе. Највећи БДП имају најразвијеније и најбогатије државе света. Када се укупан доходак дели бројем становника добија се БДП по глави становника. Највећи БДП имају развијене државе које имају мањи број становника (Луксембург, Монако). Вредност БДП-а изражава се у америчким доларима. Према развијености привреде све државе се могу сврстати у три групе:

  • неразвијене државе – у овим државама су доминантне делатности примарног сектора (пољопривреда, лов и риболов). Оне су богате природним ресурсима. Становништво је претежно необразовано и живи у лошим условима. Највећи број држава које припадају неразвијеним државама света налази се на Афричком континенту и у Јужној Америци;
  • средње развијене државе – пољопривреда и индустрија ових држава су средње развијене. Већина држава у свету може да се сврста у ову групу. Поједине државе Источне Европе и Југозападне Азије припадају овој групи;
  • високо развијене државе – делатности терцијaрног и квартарног сектора су доминантне у овим државама. Индустрија је изузетно развијена. Ове државе често немају природна богатства, него их увозе. Потом, обрађују ова богатства у нове производе, захваљујући развијеној технологији и образованој радној снази. Овој групи припадају државе Северне Америке (САД, Канада), Западне и Северне Европе, (Француска, Немачка, Велика Британија, Холандија, Шведска, Норвешка), Аустралија и Јапан.

Разлике у привредној развијености некада постоје и између појединих делова једне државе. Одређени крајеви државе, богати природним ресурсима и са повољним географским положајем, развијају се у индустријске регионе. У њима се развијају саобраћајна инфраструктура и снажни урбани центри. Ово доводи до унутрашњих миграција становништва изазваних економским разлозима. Значајан део популације се сели из унутрашњости држава у велике градове: Лондон, Париз, Њујорк, Хонгконг, Београд и друге веће урбане центре. На тај начин регионалне разлике унутар државе постају још израженије.

Самостално, у пару или у групи, напиши истраживачки рад о привреди и привредним карактеристикама једног или више насеља (или државе). Прочитај лекције о привреди и насељима, пронађи одговарајуће књиге у библиотеци и претражи званичне интернет странице о тим насељима (држави). Питај наставника географије за помоћ или савет. Резултате свог истраживања презентуј на часу географије.

  • У периоду великих географских открића значајан развој привреде бележе велике колонијалне силе: Велика Британија, Француска, Шпанија, Португалија и Холандија.
  • Колонизација је процес насилног покоравања одређене територије и експлоатације њених ресурса.
  • Развој индустрије утицао је на убрзан привредни развој држава Западне Европе и појаву мултинационалних компанија. Циљ мултинационалних компанија је да обезбеде јефтину радну снагу, сировине и тржиште за своје производе и услуге и зараде новац.
  • Све државе се према развијености привреде могу сврстати у три групе: неразвијене државе, средње развијене државе и високо развијене државе.
  • Разлике у привредној развијености могу постојати и унутар једне државе.