- неразвијене државе
- средње развијене државе
- високо развијене државе
5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
ПОДСЕТИ СЕ
Како се дефинише привреда? Које привредне делатности постоје? У којим предузећима раде твоји родитељи, комшије или суграђани? Која предузећа постоје у твом крају? Како она утичу на развој твог насеља, краја или државе?
У свету постоји велики број држава које се разликују по степену привредне и економске развијености. Фактори који утичу на разлике у степену развијености су: географски положај, природни ресурси, колонијална прошлост, ратни сукоби, политичка стабилност, образовни ниво становништва и миграције радне снаге.
У периоду великих географских открића у 15. веку, европске државе су вршиле колонизацију новооткривених територија. Колонизација је процес насилног покоравања одређене територије и експлоатације њених ресурса. Држава која је покорена назива се колонија, а држава која је осваја зове се колонијална сила. Велике колонијалне силе биле су: Велика Британија, Француска, Шпанија, Португалија и Холандија. Оне су имале колоније у Африци, Азији и Јужној Америци. Са ширењем колонијализма развијала се међународна трговина што је довело до привредног развоја многих држава.
ДА ПОЈАСНИМО
Експлоатација је искоришћавање туђег рада, знања и вештина од стране друге особе као и искоришћавање природних ресурса.
Развој индустрије омогућио је убрзан привредни развој држава Западне Европе, у којима је основан велики број предузећа, а настају и прве мултинационалне компаније. Мултинационална компанија је предузеће које послује у више различитих држава. У свом саставу има седиште и велики број мањих пословница. Седишта ових компанија се обично налазе у великим градовима привредно најразвијених држава. Пословање се обавља и у државама које имају јефтину радну снагу и природне ресурсе. Највећи део зараде доспева у државу у којој се налази седиште. Циљ мултинационалних компанија је да обезбеде сировине и тржиште за своје производе и услуге и зараде новац. На тај начин се све више повећава разлика између развијених и неразвијених
региона и држава.
Степен привредне развијености и животни стандард једне државе се међународно одређују и пореде путем бруто домаћег производа (БДП). БДП је укупна вредност произведених добара и пружених услуга остварена у једној држави за годину дана. Користи се и као мера економског напретка једне државе. Највећи БДП имају најразвијеније и најбогатије државе света. Када се укупан доходак дели бројем становника добија се БДП по глави становника. Највећи БДП имају развијене државе које имају мањи број становника (Луксембург, Монако). Вредност БДП-а изражава се у америчким доларима. Према развијености привреде све државе се могу сврстати у три групе:
- неразвијене државе – у овим државама су доминантне делатности примарног сектора (пољопривреда, лов и риболов). Оне су богате природним ресурсима. Становништво је претежно необразовано и живи у лошим условима. Највећи број држава које припадају неразвијеним државама света налази се на Афричком континенту и у Јужној Америци;
- средње развијене државе – пољопривреда и индустрија ових држава су средње развијене. Већина држава у свету може да се сврста у ову групу. Поједине државе Источне Европе и Југозападне Азије припадају овој групи;
- високо развијене државе – делатности терцијaрног и квартарног сектора су доминантне у овим државама. Индустрија је изузетно развијена. Ове државе често немају природна богатства, него их увозе. Потом, обрађују ова богатства у нове производе, захваљујући развијеној технологији и образованој радној снази. Овој групи припадају државе Северне Америке (САД, Канада), Западне и Северне Европе, (Француска, Немачка, Велика Британија, Холандија, Шведска, Норвешка), Аустралија и Јапан.
Разлике у привредној развијености некада постоје и између појединих делова једне државе. Одређени крајеви државе, богати природним ресурсима и са повољним географским положајем, развијају се у индустријске регионе. У њима се развијају саобраћајна инфраструктура и снажни урбани центри. Ово доводи до унутрашњих миграција становништва изазваних економским разлозима. Значајан део популације се сели из унутрашњости држава у велике градове: Лондон, Париз, Њујорк, Хонгконг, Београд и друге веће урбане центре. На тај начин регионалне разлике унутар државе постају још израженије.
ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК
Самостално, у пару или у групи, напиши истраживачки рад о привреди и привредним карактеристикама једног или више насеља (или државе). Прочитај лекције о привреди и насељима, пронађи одговарајуће књиге у библиотеци и претражи званичне интернет странице о тим насељима (држави). Питај наставника географије за помоћ или савет. Резултате свог истраживања презентуј на часу географије.
САДА ЗНАШ
- У периоду великих географских открића значајан развој привреде бележе велике колонијалне силе: Велика Британија, Француска, Шпанија, Португалија и Холандија.
- Колонизација је процес насилног покоравања одређене територије и експлоатације њених ресурса.
- Развој индустрије утицао је на убрзан привредни развој држава Западне Европе и појаву мултинационалних компанија. Циљ мултинационалних компанија је да обезбеде јефтину радну снагу, сировине и тржиште за своје производе и услуге и зараде новац.
- Све државе се према развијености привреде могу сврстати у три групе: неразвијене државе, средње развијене државе и високо развијене државе.
- Разлике у привредној развијености могу постојати и унутар једне државе.
АКО ЗНАШ – ПОКАЖИ, РАЗМИСЛИ, ДОКАЖИ