Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.8</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 9 од 52
У току

2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи

Шта је оријентација? Које објекте и појаве из природе можеш да користиш за одређивање страна света? Зашто је битно да знаш да се снађеш у простору уз помоћ објеката и појава из окружења? Како можеш да се оријентишеш ноћу? Који инструмент се најчешће користи за оријентацију?

Оријентација у простору подразумева одређивање страна света у односу на место где се налазиш. То се може одредити помоћу Сунца и других небеских тела, компаса, географске карте, као и мобилних телефона.

Уколико се нађеш у природи или у неком месту, свој положај и стране света можеш одредити и помоћу топографских карaтa и планова. Карта се поставља тако што се правац севера на карти мора поклопити са правцем севера у природи. На већини географских карата, правац севера је означен или је карта оријентисана тако да је горњи део карте окренут ка северу. Међутим, код планова и топографских карата важно је да се карта тачно оријентише пре употребе. Правилна оријентација карте врши се уз помоћ компаса. Карта се прво положи на хоризонталну површину. Потом се компас постави на десни или леви оквир карте. Након тога се компас и карта заједно окрећу док магнетна игла са компаса не покаже правац севера.

Најпознатији и најкоришћенији инструмент за оријентацију од давнина је компас или бусола. Састоји се од магнетне игле смештене у кутији са стакленим поклопцем. Игла је закачена на осовину на којој се слободно окреће (ротира) око своје осе и усмерава се према магнетном пољу Земље. Mагнетна игла показује правац север–југ. Компас се користи тако што се поставља водоравно и тада црвени део игле показује правац севера. Главни део компаса је магнетна ружа која је подељена на степене, где су уцртане стране света.

Компас 3D анимација
Оријентација у природи

Стране света се на компасу обележавају почетним словима енглеских речи.

ГЛАВНЕ СТРАНЕ СВЕТАСПОРЕДНЕ СТРАНЕ СВЕТА
запад – W (од енглеске речи West),северозапад – NW (Northwest),
исток – Е (East),североисток – NЕ (Northeast),
север – N (North),југозапад – SW (Southwest),
југ – S (South).југоисток – SЕ (Southeast).

Мерење растојања на карти je веома важно како би се одредила растојања у природи. Мерење може да се врши помоћу лењира или шестара. Захвајући мерењу сазнајеш размер карте. Растојање на карти се прво измери лењиром или шестаром. Потом се на линији размерника очита вредност која представља растојање у природи. Познавајући размер карте, на основу измереног растојања на карти, може да се израчуна растојање у природи.

Напретком науке и технологије побољшавају се инструменти за оријентацију. Развија се сателитска навигација под називом Глобални навигациони сателитски системи (ГНСС). Реч је о мрежи од преко 20 вештачких сателита који круже око Земље, у орбити, и непрестано преносе сигнале широм света.

Најпознатији и најкоришћенији од ових система је Глобални позициони систем (ГПС, на енглеском„GPS“). ГПС је заправо електронски уређај који, помоћу сателита, одређује стране света, тачну географску ширину и дужину, као и надморску висину. Сателити који круже око Земље одашиљу и примају сигнале са дигиталних уређаја, радара или ГПС пријемника на Земљи. Захваљујући њима, лако се одређује локација било ког објекта, као и брзина и путања његовог кретања, без обзира на то да ли се налази у ваздуху, на води или на земљишту. Ова технологија је омогућила брже и боље прикупљање просторних података за израду географских карата и повећала картографску прецизност. Осим тога, овај систем може да се користи и за праћење и мерење кретања поларних ледених покривача; кретање авиона, бродова, камиона и других возила по прописаним путевима; чак и проналажење најкраће маршруте између два места.

Захваљујући развоју програмирања и апликација данас можеш да се оријентишеш и помоћу мобилног телефона. Већина мобилних телефона садржи ГПС који одређује тачну локацију помоћу сигнала са сателита.

Сателит 3D анимација

Употреба бројних апликација и програма за оријентацију у простору на мобилним телефонима може бити од велике помоћи свима. Неке од најпознатијих апликација и програма за оријентацију, које можеш и ти да користиш на мобилном телефону су „GPS Status“, „Compass“ или „Navigator“.

Галилео је глобални сателитски навигациони ситем aгенције за свемирски програм Европске уније. Циљ је да овај систем функционише са више сателита у Земљиној орбити и мрежом базних станица на Земљи. Системи попут овог су амерички „NAVSTARGPS“, руски „GLONASS“ и кинески „COMPASS“.

  • Оријентација у простору подразумева одређивање страна света у односу на место где се налазиш.
  • Компас је инструмент за оријентацију који се састоји од магнетне игле, која се слободно окреће по осовини и смештена је у кутији са стакленим поклопцем. Када се користи, компас се поставља водоравно при чему црвени део магнетне игле показује правац севера.
  • Карта се правилно оријентише уз помоћ компаса тако што се компас постави на десни или леви оквир хоризонтално положене карте. Потом се компас и карта заједно окрећу све док магнетна игла са компаса не покаже правац севера.
  • Развојем науке и технологије развија се сателитска навигација која се назива Глобални навигациони сателитски систем.