2.3. Појам карте и њен развој кроз историју

Географска карта је умањени, графички приказ Земљине површине на равни. На географској карти се може приказати читава површина Земље или један њен мањи део, на пример град, држава. Наука која се бави проучавањем и израдом карата назива се картографија.

Људи су давно почели да се интересују за простор који их окружује. Своја сазнања и искуства записивали су или цртали на пећинским зидовима, кожи, глиненим плочицама, папирусу. Један од најстаријих картографских приказа представља Мајкопска ваза стара око 5 000 година. У питању је сребрна ваза на којој је приказано ловиште.

Вавилонска карта света 3D анимација

Од бројних старих картографских приказа познати су још: староегипатска карта са приказом нубијских рудника злата нацртана на папирусу; вавилонска карта света на глиненој плочи (око 600. године пре нове ере); карте из старог Египта на којима су приказивана имања у долини реке Нил и карта која приказује стари канал Нил–Црвено море.

Антички период је допринео значајном развоју израде географских карата. Многи филозофи старе Грчке и старог Рима бавили су се картографијом. На картама света су приказивали тада познате територије (област Средоземља, Јужна Европа, Северна Африка, Југозападна Азија). У овом периоду настале су Ератостенова карта света (3. в. п. н. е.), као и Птоломејева карта (2. век). Птоломеј је први применио пројекције како би на карти приказао сферну површину Земље.

Пошто је тешко приказати лоптасти облик Земље на равној површини карте, на карти се јављају деформације. То су деформације облика, површина и линија. Научници и картографи су временом радили на превазилажењу ових проблема. Једно од решења представљају пројекције. Оне омогућавају да се мрежа меридијана и упоредника пренесе на равну површину карте.

У античком Риму цртали су се и итинерари. Реч је о картама на којима су приказиване мреже путева са уцртаним насељима и њиховом међусобном удаљеношћу.

Захваљујући великим географским открићима, после 15. века, шири се знање о новооткривеним деловима света. Нове територије се уцртавају на географским картама, а прве картографске описе нових области писали су морепловци и истраживачи. Ови описи били су значајни картографима, који су на основу њих израђивали детаљне карте.

Прву велику збирку различитих географских карата и атлас под називом „Приказ света“, објавио је Абрахам Ортелијус из Антверпена, 1570. године. Ипак, творцем модерне картографије сматра се Герхард Меркатор, картограф и конструктор познате пројекције за израду навигацијских карата. Он је захваљујући тачним математичким пројекцијама и богатом садржају креирао изузетно прецизне географске карте.

Почетком 21. века долази до велике промене у картографији, услед развоја и примене дигиталне картографије. Дигитална картографија заснива се на изради и коришћењу карата у дигиталном (електронском) облику. Дигиталне карте пружају могућност да се њихов садржај брже и лакше мења, да се додају нови елементи и слично.

Примена компјутера и компјутерских програма је изузетно утицала на развој картографије. Посебан значај има географски информациони систем (ГИС). То је савремен рачунарски систем који служи за чување, анализу и приказивање података у виду различитих карата, графика и табела.

Најпознатији рачунарски програм који приказује Земљу у „тродимензионалном простору“ на основу сателитског снимања је „Гугл Земља“(„Google Earth“). Програм мапира Земљу тако што прихвата и позиционира сателитске слике, фотографије из ваздуха и географског информационог система на „3Д глобус“. На тај начин омогућава корисницима да виде многа насеља и пејзаже широм света из различитих углова.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Тродиомензионални простор (скраћено 3Д) је простор, који је дефинисан са три димензије. То је заправо геометријска поставка у којој су потребне три вредности (зване параметри) да би се одредио положај неког елемента или тачке. У физици и математици, низ од n бројева, може се разумети као локација, у n-димензионалном простору. Када је n= 3, скуп свих таквих локација назива се тродимензионални простор.