2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне

Да би успешно стигли до неког места и да би знали колико је сати у том месту, картографи су осмислили прецизан математички систем и географске координате за тачно одређивање локације неког места. Потом су установили и часовне зоне, с обзиром да постоје временске разлике између удаљених насеља.

Захваљујући мрежи упоредника и меридијана, можеш прецизно да одредиш положај било ког места на Земљи. Положај неког места на Земљиној лопти одређује се пре свега у односу на почетну паралелу (екватор) и почетни меридијан (Гринич).

Географска ширина представља угаоно растојање неког места од екватора према северу или југу (према половима). Како екватор дели Земљу на северну и јужну полулопту, тако географска ширина може да буде северна и јужна. Сва места на екватору имају географску ширину која износи 0°. За сва места која се налазе северно од екватора каже се да заузимају северну географску ширину (СГШ). За сва места која се налазе јужно од екватора каже се да имају јужну географску ширину (ЈГШ). За обележавање северне географске ширине користи се и латинично слово N (од енглеске речи North, што значи север), а јужне географске ширине слово S (од енглеске речи South, што значи југ). На географским картама географска ширина се чита са леве и десне стране оквира карте.

Географска дужина представља угаоно растојање неког места од почетног меридијана, Гринича, према истоку или западу. Дуж почетног меридијана сва места имају географску дужину која износи 0°. Сва места која се налазе западно од Гринича до 180° заузимају западну географску дужину (ЗГД), а сва места која се налазе источно од Гринича до 180° заузимају источну географску дужину (ИГД). За обележавање западне географске дужине користи се и слово W (од енглеске речи West, што значи запад), а источне географске дужине слово E (од енглеске речи East, што значи исток). Географска дужина се на географским картама чита на горњој и доњој страни оквира карте.

Часовне зоне

Кретање Земље око своје осе траје 24 сата. Свака тачка на Земљи за то време направи пун круг, односно окрене се за 360°. Ако поделиш ове две вредности добићеш да свака часовна зона (има их укупно 24) заузима простор од 15° географске дужине. Време које се примењује у оквиру једне часовне зоне зове се зонално време. У једној часовној зони сва места имају исто зонално време иако се њихова стварна локална времена разликују.

Почетна часовна зона око гриничког меридијана је западноевропска часовна зона. Овој зони, рецимо, припадају Великаж Британија и Португалија. Источно од те зоне налази се средњоевропска часовна зона у којој се налазе, на пример, Србија, Мађарска и Словачка. Средишњи меридијан јој је 15° ИГД. У суседној часовној зони која се налази источно од наше, налази се источноевропска часовна зона чији је средишњи меридијан 30° ИГД. У овој зони налазе се Бугарска, Румунија, Украјина и друге државе. Уколико од датог меридијана путујеш на запад у следећу часовну зону, одузимаш један сат, а уколико путујеш на исток додајеш један сат. То значи, да ако је у Београду 13 сати, у Лондону (који се налази на западу) је 12 сати, док је у Букурешту (који се налази на истоку) 14 сати.

Насупрот Гриничком меридијану налази се 180. меридијан, чија географска дужина износи 180°. Он означава међународну датумску границу. То је замишљена линија која већим делом пролази преко Тихог океана. Уколико се ова граница пређе ка западу (из Северне Америке у Азију) додаје се један дан, а уколико се прелази ка истоку (из Азије у Северну Америку) одузима се један дан.