Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 35 од 52
У току

6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата

На часовима природе и друштва је било речи о Другом светском рату. Које су неке од последица Другог светског рата?

Други светски рат (1939–1945) је узроковао велике људске жртве и огромну материјалну штету европском континенту, а у великој мери је утицао и на друге делове света и промене граница. Промене државних граница често су везане за мировне конференције одржане након ратних сукоба. Примери ових конференција су Париска мировна конференција 1919. године и Мировна конференција у Паризу 1946. године. После Другог светског рата на политичко-географској карти Европе промењене су границе многих држава.

Политичко-географска карта је врста тематске карте која приказује територијални распоред држава са њиховим границама и главним градовима. Државе победнице у Другом светском рату (САД, СССР, Уједињено Краљевство, Француска и друге) утицале су на формирање нових државних граница, док су поражене државе (Немачка, Италија и Јапан) изгубиле неке територије.

Током друге половине 20. века, Европа је била подељена на два супростављена војно-политичка савеза: НАТО (Северно-атлантски пакт) и Варшавски пакт. НАТО је основан 1949. године, као војно-политички савез на челу са САД. Овом савезу данас припада 31 држава. С друге стране, Варшавски пакт је основан 1955. године и био је војно-политички савез на челу са СССР-ом. Овом војном савезу су приступиле поједине државе Источне и Средње Европе. Политички сукоб између ова два савеза познат је као Хладни рат. Он означава крајњу заоштреност у односима
између великих сила САД-а и Совјетског Савеза и њихових савезника. То је био рат без оружја, у којем су се две стране надметале у унапређењу војске, оружја и науке. Међутим, односи су били толико заоштрени да је постојала опасност од избијања новог рата светских размера, до чега ипак није дошло.

Након што је Немачка претрпела пораз у Другом светском рату, подељена је на Источну и Западну Немачку. Источна Немачка је била у Варшавском пакту и под утицајем СССР-а, док је Западна Немачка била у НАТО пакту и под утицајем Велике Британије, Француске и САД. Град Берлин, био је подељен Берлинским зидом на Источни и Западни Берлин (од 1961. године). Берлински зид је био симбол Хладног рата у Европи. Срушен је 1989. године, а годину дана касније долази до уједињења две Немачке у једну државу, Немачку, са Берлином као главним градом.

На Мировној конференцији у Версају, код Париза, 1919. године, креирана је нова политичка карта Европе и створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Значајну улогу на конференцији имала су два велика српска научника – Јован Цвијић и Михајло Пупин. Они су утицали на одређивање граница нове државе (Краљевине СХС) и територија које ће бити у њеном саставу. Сви преговори на Версајској конференцији праћени су демонстрирањем географских карата, тако да се говорило: „Једна карта вреди десет хиљада речи“.

СССР је скраћени назив некадашње државе Савез Совјетских Социјалистичких Република.

Државе које се нису учланиле ни у један савез припадале су неутралним или несврстаним државама. Покрет несврстаних формиран је 1961. године, у Београду, а оснивачи су били Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Египат и Индија. Главни циљ организације ових држава био је да осигура независност и суверенитет несврстаних држава у њиховој борби против колонијализма и других облика спољног наметања. Обухватао је више од 100 држава широм света и имао је важну политичку улогу до 80-тих година 20. века. Покрет несврстаних и даље постоји, али има далеко мањи утицај на политичка дешавања у свету.

Највеће политичке промене и промене граница десиле су се током последње деценије 20. века. Поред уједињења Немачке, у овом периоду долази до постепеног слабљења утицаја и распада државе СССР. Њеним распадом 1991. године, настало је 15 независних држава, од тога седам на територији Европе (Русија, Украјина, Белорусија, Литванија, Летонија, Естонија и Молдавија). У Средњој Европи, држава Чехословачка се мирним путем поделила 1993. године на две суверене државе: Чешку и Словачку.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) је држава која је настала непосредно након Другог светског рата. У њеном саставу је било 6 република: Словенија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија. Међутим, од 1991. године почињу грађански ратови на територији СФРЈ. У овим ратовима је велики број људи изгубио живот, а доста људи се иселило са ових територија. Од јединствене државе СФРЈ, формирало се пет нових држава: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија (данас Северна Македонија) и Савезна република Југославија. Савезна република Југославија (СРЈ) је била држава коју су 1992. године заједнички основале и којој су припадале Србија и Црна Гора. СРЈ је 2003. године променила назив у Државна заједница Србија и Црна Гора. Ова држава се 2006. године поделила на две независне и самосталне државе: Србију и Црну Гору.

  • Политичко-географска карта је врста тематске карте која приказује територијални распоред
  • држава са њиховим границама и главним градовима.
  • НАТО или Северно-атлантски пакт је војнополитички савез на челу са САД-ом, док је Варшавски пакт био војно-политички савез на челу са СССР-ом.
  • Покрет несврстаних формиран је 1961. године, у Београду, а оснивачи су били Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Египат и Индија.
  • Највеће политичке промене и промене граница десиле су се током последње деценије 20. века.