Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 44 од 52
У току

7.6. Привреда Европе

Шта је привреда и које су привредне делатности? Шта је пољопривреда и који су важни пољопривредни производи? Шта је индустрија и како она утиче на привредни развој и животну средину? Какав је значај услужних делатности у привредном развоју?

Привреда Европе је високо развијена и разноврсна. Заступљене су све привредне делатности, а највећи део активног становништва је запослен у терцијарном и квартарном сектору. Европска привреда је развијена захваљујући природним богатствима, повољним климатским условима, високообразовним кадровима и примени научно-технолошких достигнућа. Међутим, нису све области континента подједнако развијене, јер постоје разлике у привредној развијености између регија и појединих држава. Најразвијеније су државе Западне, Северне и делом Средње Европе, док су неке државе Источне и Јужне Европе слабије развијене. Привредно најразвијеније европске државе су: Немачка, Француска, Велика Британија, Холандија и Италија.

Пољопривреда је у Европи развијена захваљујући плодном земљишту и повољној клими, као и примени низа агротехничких мера (наводњавање, коришћење модерних машина, ђубрење, селекција и укрштање биљака). У развијеним деловима континента заступљена је интензивна пољопривреда, док је екстензивна пољопривреда заступљена у слабије развијеним деловима Европе.

Простране европске низије имају плодно земљиште и познате су по развијеној земљорадњи. Највећи део пољопривредних површина у низијама Источне, Средње и Западне Европе, користи се за гајење претежно ратарских култура (пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа) и поврћа. На плодним брдским и ниским планинским подручјима Западне, Средње и делом Јужне Европе, више је заступљено виноградарство и воћарство (јабука, крушка, кајсија, бресква, трешња и др.). Северни делови Европе, због хладније климе и типова земљишта, погодни су за узгој биљних култура које су прилагођене датим условима (раж, јечам, овас, кромпир). Захваљујући суптропској (медитеранској) клими, јужни делови Европе су погодни за гајење раног поврћа, маслина, винове лозе и јужног воћа (поморанџа, мандарина, лимун, грејпфрут, нар, смоква). Сточарство је претежно развијено у брдско-планинским пределима и низијама као и на фармама које се углавном налазе у близини већих градова. На овим фармама је заступљено интензивно сточарство, а највише се гаје говеда, свиње и живина. Ове фарме су извор велике количине меса, млека и јаја. Шумарство је највише развијено у планинским пределима и на простору Северне Европе, у областима богатим шумама. Риболов је претежно заступљен у државама које имају излаз на Атлантски океан, Норвешко и Северно море, где се налазе богата риболовна подручја.

Индустрија у Европи почиње да се развија у другој половини 18.века. Најпре је почела да се развија тешка, а потом и лака индустрија. Данас су у Европи заступљене све индустријске гране, које се у развијеним државама ослањају на модерну технологију. Најразвијеније индустрије, са великим бројем запослених и високим приходима, су аутомобилска, машинска и електроиндустрија. Највећи центри аутомобилске и машинске индустрије смештени су у Немачкој (Фолксваген, Мерцедес, Ауди, Опел), Француској (Рено, Пежо, Ситроен) и Италији (Фијат, Ферари, Алфа Ромео). Електроиндустрија је позната по производњи електричних уређаја, апарата и телекомуникационе опреме, у чему предњаче компаније у Немачкој (Сименс), Холандији (Филипс) и Шведској (Ериксон). Енергетика се заснива на коришћењу необновљивих и обновљивих енергетких извора. Нафта и гас се као најважнији енергенти експлоатишу из Северног мора, Каспијског језера и са територије Руске Федерације. Међутим, због великих потреба за енергијом, нафта и гас се и увозе из неких Афричких и Азијских држава. Угаљ се као енергент користи све мање јер су резерве у великој мери исцрпљене. Високоразвијене државе све више користе обновљиве изворе енергије: хидроенергију, соларну енергију, енергију ветра и друге. Ипак, ови извори се у Европи и даље не користе у довољној мери. Европске државе које се издвајају по употреби обновљивих извора енергије су: алпске и државе Северне Европе (хидроенергија), државе Јужне Европе (соларна енергија) и државе Западне Европе (енергија ветра).

У услужним делатностима је запослено више од половине становника Европе. Највећи значај имају саобраћај, трговина и туризам. Европски саобраћај одликује густа и савремена саобраћајна мрежа, нарочито у развијеним државама. Заступљени су сви видови саобраћаја, а користе се модерна саобраћајна средства. Tговина је посебно развијена и европске државе остварују највећу трговинску размену у свету. Европске државе претежно увозе разне сировине, енергенте (нафту, гас) и руде, а извозе готове индустријске и пољопривредне производе. Европске државе су места ка којима је усмерена око половине светских туристичких кретања. Међу првих десет водећих и најпосећенијих држава на свету, пет је из Европе, а то су: Француска, Шпанија, Италија, Велика Британија и Немачка. Најпривлачније туристичке регије Европе су: приморски део са острвима Средоземног мора; планине Алпи, Пиринеји и Карпати; и градски туристички центри: Лондон, Париз, Рим, Амстердам, Мадрид, Праг, Барселона, Брисел и други.

Привредно најразвијенију европску државу, Немачку, називају „мотором привредног развоја читаве Европе“. Немачка има више од пет милиона регистрованих предузећа. Највећи привредни значај у Немачкој има индустрија. Немачка је позната по бројним мултинационалним компанијама и светски признатим квалитетним производима. У свету аутомобилске индустрије најпознатије светске марке су: Фолксваген (највећа мултинационална компанија Европе), Мерцедес, Ауди, БМВ, Опел, и Порше. Највеће светске компаније из електроиндустрије су Сименс и Бош, а из хемијске индустрије Хенкел и БАСФ. Познате су и фармацеутске и козметичке компаније Бајер и Нивеа, а најпознатији произвођачи спортске опреме су Адидас и Пума.

  • Привреда Европе је високо развијена и разноврсна. Заступљене су све привредне делатности.
  • Пољопривреда је у Европи развијена захваљујући плодном земљишту, повољној клими и примени савремених агротехничких мера (наводњавање, коришћење модерних машина, ђубрење, селекција и укрштање биљака).
  • Индустрија у европским државама је високо развијена. Заступљене су све гране индустрије које користе модерну технологију.
  • Највећи индустријски гиганти, са највећим бројем запослених и највишим приходима, су компаније и предузећа из аутомобилске, машинске и електроиндустрије.
  • Од услужних делатности у Европи највећи значај имају саобраћај, трговина и туризам. У овим делатностима запослено је више од половине европског становништва.