3.4. Миграције становништва

Од давнина човек мења место живота и рада услед климатских промена, недостатка хране, потраге за склоништем или бољим условима живота. На тај начин становништво учествује у механичким кретањима која се називају миграције.

Миграције становништва представљају просторно кретање људи са једне територије на другу. Људи који учествују у миграцијама називају се мигранти. Када се мигрант исељава и трајно напушта своју домовину, реч је о процесу емиграције и он се назива емигрант. Када се досељава на одређењу територију, у питању је процес имиграције и тада се назива имигрант. Разлику између имиграције (усељавања) и емиграције (исељавања) становништва на некој територији представља миграциони салдо. Он може бити позитиван, негативан и једнак нули. Уколико је број досељених и исељених исти, миграциони салдо је једнак нули. Када се већи број људи досели, он је позитиван, а ако се већи број људи одсели, он је негативан.

Узроци миграција, или разлози због којих се људи опредељују за промену места боравка, могу бити добровољни и присилни. Када становништво напушта место становања својом вољом реч је о добровољним узроцима. Они су најчешће економски. Присилни узроци доводе до тога да становништво напушта место боравка против своје воље. Углавном су проузроковани политичким разлозима и природним непогодама. Економски узроци миграција су потрага за бољим условима живота и рада, већим зарадама и послом. Сиромаштво, незапосленост и лоши услови живота у месту порекла доводе до тога да га људи напуштају. Политички разлози кретања и миграција становништва могу бити: ратови, тероризам, политички или верски прогони. Пример политичких миграција је Велика сеоба Срба 1690. године.

Узроци миграција могу бити и природне непогоде или катастрофе. Услед јаких земљотреса, вулканских ерупција, климатских промена, олуја, поплава или суша, становништво је приморано да напусти место боравка. Људи који услед климатских промена напуштају своју државу зову се „климатске избеглице“.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Током последње деценије, миграције услед екстремних временских услова (катастрофалних поплава, дуготрајних суша или пожара широких размера) у сталном су порасту широм света. Због ових услова, само 2020. године, око 30 милиона људи (од тога десет милиона деце) је расељено унутар својих држава.

ДА ПОЈАСНИМО

Избеглице су особе које против своје воље напуштају државу у којој су до тада живеле. Разлози могу бити политички сукоби, поплаве или друге катастрофе.

Према територији на којој се одвијају, разликују се унутрашње и спољашње миграције.

Унутрашње миграције одвијају се у оквиру једне државе. Најзаступљеније су миграције становништва из села у градове. Миграције из села у градове доводе до демографског старења села, јер се у градове селе углавном млађи становници. Долази и до демографског изумирања насеља, највише села. Овај демографски феномен изражен је у готово свим државама света, Европе, па и у Србији. У Србији, данас, има око 50 сеоских насеља, у којима више нема становника и преко 85 села са мање од 10 становника.

Спољашње миграције се одвијају између две државе или различитих континената. Најчешће се становништво пресељава или мигрира из неразвијених делова света ка развијеним државама. Државе у које се људи најчешће усељавају су: Сједињене Америчке Државе, Немачка, Уједињено Краљевство и Аустралија. Највећи број миграната долази из Индије, Кине, Авганистана, Сирије и појединих афричких држава.

На основу периода у коме су се дешавале, миграције се деле на историјске и савремене. Историјске мирације догађале су се у прошлости, а савремене миграције одвијају се данас. Пример савремених миграција је мигрантска (избегличка) криза. Она је започела 2015. године, а наставила се у наредним годинама. Рат у Сирији, прогони и сиромаштво били су главни разлози избегличке кризе. Тада је огроман број миграната прешао са територије Азије и Африке у развијене државе Северне и Западне Европе.

Преко милион и по миграната је током кризе, на путу до ових држава, прешло преко територије Републике Србије.

Према времену трајања миграције могу да буду дневне, сезонске и трајне. Дневне миграције обављају ђаци, студенти и радници. Они због школе или посла путују из села у град, или из једног насеља или општине у другу. Сезонске миграције се одвијају унутар државе током одређеног дела године. Радници тада обављају послове попут бербе воћа, грађевинских радова и туристичких послова. Трајне миграције подразумевају трајну промену места боравка.

Последице миграција су бројне. Оне утичу на повећавање или смањивање броја становника једне државе. Дуготрајни емиграциони процеси на некој територији изазивају депопулацију и успорен привредни раст, услед смањења броја младог, радно способног и репродуктивног становништва. Долази и до миграције високообразованих људи у развијене државе света, познате као одлив мозгова. Одлазак научника, специјалиста и високообразованих људи је карактеристичан за све државе света. Најчешће људи одлазе из привредно неразвијених у високоразвијене државе из економских разлога. Имиграционе државе на овај начин добијају школоване стручњаке који доприносе развоју државе, док емиграционе државе остају без њих.