4.1. Појам и формирање првих насеља

Насеља се најчешће дефинишу као места сталног или повременог боравка људи где се одвијају њихова производна делатност и друштвени живот. Она имају своје име и територију.

Прва насеља настају развојем пољопривреде, пре свега земљорадње. Тада људи прелазе са сакупљачких делатности на обраду земље, а касније и на припитомљавање животиња. Прва насеља су била сеоска. Формирали су их људи када су почели да насељавају просторе око великих река, где су имали приступ пијаћој води и плодном земљишту. Прве куће су правили од природних материјала који су били доступни: дрво, трска, земља и камен. Груписањем кућа на одређеном простору настала су прва насеља. Развојем привреде и настанком нових делатности, пре свега занатства, рударства и трговине, појавио се нови тип насеља – град.

Колиба 3D анимација

Најстарија насеља и прве цивилизације настале су током неолита (млађег каменог доба). Формирале су се у долинама великих река: Нила, Тигра и Еуфрата, Јордана, Инда, Ганга, Јанцекјанга и других. Колевком многих старих цивилизација, попут Сумерске, Акадске, Асиријске и Вавилонске, сматра се територија Југозападне Азије. Посебно је значајна Месопотомија, простор између река Тигар и Еуфрат. На простору Месопотамије су се формирала нека од првих насеља.

Најстаријим и најпознатијим насељима на свету припадају: Јерихон, Алеп, Вавилон, Ур и Урук. Становници ових места су се у почетку претежно бавили пољопривредом. Највише су гајили житарице. Археолошка истраживања су показала да је Јерихон једно од најстаријих утврђених насеља на свету. Налази се на западној обали реке Јордан, близу Мртвог мора. Сматра се да је насеље основано пре око 9000 година. Формирано је на раскрсници трговачких путева и имало је добар саобраћајни положај. Налази се на надморској висини од 258 m испод нивоа Светског мора, што га чини најнижим насељем на Земљи.

Колевком европске цивилизације сматра се античка Грчка. На њеној територији је постојало више градова-држава. Звали су се полиси и имали су своју територију, уређење и законе. Настали су спајањем више насеља око утврђених градова. Од свих полиса, Атина је била једна од првоформираних и најутицајнијих.

Остаци најстаријих насеља у Србији могу се пронаћи на обалама Дунава. Најпознатија су Лепенски Вир и Винча. Лепенски Вир (код Доњег Милановца) је насеље основано пре око 8500 година у Ђердапској клисури. У питању је простор са погодном климом, пијаћом водом, изолован околним планинама. Мештани су се претежно бавили риболовом, на шта указују прародитељке, камене скулптуре риболиког изгледа, пронађене у Лепенском Виру. Винча, код Београда, једно је од првих градских насеља у Европи. Настала је у периоду 4500–3200. г. п. н. е. Винчанске куће су грађене од блата и песка са две или више просторија и огњиштем у средини. Становништво се бавило ловом, риболовом и пољопривредом.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Лепенски Вир представља архелошки локалитет са остацима културе која је доживела врхунац свог развоја у периоду 6500–4500. г. п. н. е. Локалитет је откривен приликом археолошких ископавања током изградње хидроелектране Ђердап I, крајем 60-их година 20. века. Данас је Лепенски Вир заштићени археолошки комплекс у склопу којег постоје музеј и центар за посетиоце.

Скуптура прародитељке 3D анимација

Насеља се међусобно разликују према површини, положају, броју становника, изгледу, функцијама и др. Према трајању насељености, насеља се деле на: стална и привремена. Сталним насељима припадају села и градови. То су насеља која су насељена током читаве године. Привремена насеља могу бити: сточарска (катуни), ратарска (салаши), виноградарска (пимнице), викенд и камп насеља. Она су насељена само у одређеном делу године, претежно лети, када је сезона пољопривредних радова, бербе грожђа, чувања стоке или туристичких кретања. Катуни су привремена насеља у планинским пределима у којима сточари бораве за време испаше стоке. Салаши су привремена насеља у низијским и равничарским пределима, у којима земљорадници живе и бораве само за време обављања пољопривредних послова или обраде земље. Пимнице су привремена насеља у виноградарским подручјима. Људи бораве у њима за време обављања послова у виноградима или припремања грожђа и вина у винским подрумима. Камп насеља и викенд насеља су насеља у туристичким или другим местима која су насељена током туристичке сезоне и служе за одмор претежно градског становништва.