Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.8</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 17 од 52
У току

4.2. Положај и географски размештај насеља

Шта су насеља? Где су се градила прва насеља? Чиме су се људи бавили у прошлости? Чиме се данас баве становници градова и села? Погледај карту света и одреди у којим областима се налази највећи број насеља.

На планети Земљи постоје велике разлике у насељености између континената и између северне и јужне полулопте. Већина светског становништва живи на северној Земљиној полулопти: у Северној Америци, Азији и Европи. Највећи број насеља налази се на овим просторима. Математичко-географски положај насеља можеш да одредиш у односу на екватор и Гринич. Северна граница простирања насеља налази се на око 80–82° северне географске ширине у северним деловима Северне Америке и Евроазије. Најсеверније насеље на Земљи је Алерт, у Канади, које се налази на око 82°N. Јужна граница насељености простире се до око 54° јужне географске ширине. Она обухвата крајње јужне делове Јужне Америке и нека острва у Јужном океану. Најјужније насеље на Земљи је Пуерто Вилијамс, у Чилеу, које се налази на око 54°S.

На положај насеља утичу и физичко-географски (природни) и друштвено-географски фактори. Значајни физичко-географски фактори су: рељеф и надморска висина, клима, плодно земљиште и близина воде. Највише насеља налази се у пределима поред обала мора и океана, речних долина, плодних низија и котлина; у умереном топлотном појасу и на нижим надморским висинама. Близина воде условљава пријатнију климу, могућност водоснабдевања насеља и има велики значај за развој бројних привредних грана. Нису се случајно прва насеља формирала уз обале река, језера и мора. Данас се нека од највећих насеља на свету налазе на обалама мора и океана. Нека од тих насеља су: Токио, Њујорк, Сиднеј, Рио де Женерио, Мумбај и Шангај.

Град Шангај

Природни фактори у различитим деловима света, утицали су и на различит изглед кућа, а самим тим и насеља. Неки од различитих типова кућа су: земунице, сојенице, јурте, колибе и иглу. Најстарији тип кућа који су људи градили у прошлости су земунице. То су места за становање која су потпуно или делимично укопана у земљу. Налазе се у брдско-стеновитим пределима, где их има и данас. Сојенице су куће у поплавним или мочварним крајевима, уз обале река, језера и мора. Издигнуте су изнад воде дрвеним стубовима.

Поплаве у држави Бангладеш у Азији

У степским пределима (Средња Азија), где нема дрвећа, дувају јаки ветрови. Људи на овим местима граде куће попут шатора, које се зову јурте. Састоје се од дрвене конструкције покривене кожом. У неким полупустињским и пустињским пределима, оазама и практично свим номадским културама, граде се колибе. Колиба је тип куће која се брзо и лако гради од доступних материјала (дрво, блато, трска или лишће). Лако је преносива и може да поднесе већину временских услова. У северним поларним пределима, Ескими граде иглу. То је кућа у облику куполе, напраљена од снега и ледених плоча

Иглу 3D анимација

Од друштвено-географских фактора издвајају се: културно-историјске прилике, војно-стратешки положај, саобраћајна повезаност и привредна развијеност. Културно-историјске прилике утицале су на то да су се насеља у прошлости брзо мењала. Мењали су се њихов положај и величина, као и облик кућа. Због честих сукоба и освајања у прошлости, насеља су углавном била утврђена и формирана на узвишењима. Некада су била окружена водом. Ова насеља имала су и значајан војно-стратешки положај и било је важно заштити их. Како је растао број становника у утврђеним градовима становништво је почело да гради куће и да живи ван зидина града. Град је растао, а утврђење је остало само један мали део града. Већина светских градова који су имали важан саобраћајни и стратешки положај били су у прошлости утврђени градови: Истанбул, Рим, Атина, Гибралтар, Валета и други.

У Србији то су градови са тврђавама: Смедерево, Ниш, Нови Сад. Данас, та стара утврђења имају туристичке функције, или су археолошки локалитети и центри културне баштине.

Смедеревска тврђава
Тврђава Румели Хисари у Истанбулу, Турска

Прва насеља формирала су се на раскрсницама важних путева због саобраћајне повезаности. То су били саобраћајни центри у којима се постепено повећавао број становника. У тим насељима су се организовале и бројне друге активности као што су угоститељство, производно занатство, а вишак произведене робе се користио за размену. На тај начин се развија трговина, а таква насеља постају и трговачки центри. Развој трговине и добра саобраћајна повезаност условили су развој и других привредних грана, а тиме и привредну развијеност.

Акропољ (од грчких речи „акрос“ – врх, и „полис“ – град) је стеновито брдо и античко светилиште у Атини. На врху Акропоља налази се утврђење које је једно од најлепших архитектонских комплекса на свету. На врху су остаци утврђења унутар кога је храм Партенон, посвећен богињи Атини, заштитници града. Партенон је најстарија сачувана грађевина и симбол античке Грчке. Храм и утврђење изграђени су у 5. веку п. н. е.

У том периоду Атина је била на врхунцу своје моћи, а Акропољ главно упориште града. Данас је овај локалитет најпосећенија туристичка атракција града.

Атински Акропољ

Привредна развијеност омогућила је настанак бројних великих насеља и привредно развијених области у свету. Ове области поседују значајна природна богатства (нпр. руде метала или неметала), и смештене су поред обала река или на раскрсницама важних саобраћајница. У таквим областима развио се велики број насеља. Рурска област у Немачкој, на пример, поседује велико рудно богатство и испресецана је бројним водотоковима. Овакав положај и природно богатство, условили су изградњу једне од највећих градских регија у Европи, са више од 10 градских насеља.

  • На положај и размештај насеља утичу физичко-географски (природни) и друштвено-географски фактори.
  • Значајни физичко-географски фактори су: рељеф, клима, плодно земљиште, близина воде. Они су у различитим деловима света условили различит изглед кућа и насеља. Неки од тих типова кућа су: земунице, сојенице, јурте, колибе и иглу.
  • Од друштвено-географских фактора значајни су: друштвено-историјске прилике, војно-стратешки положај, саобраћајна повезаност и привредна развијеност.