2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти

Географски елементи карте приказују се на географским картама картографским знацима. Картографски знаци дају информацију о положају и врсти неког географског објекта који је приказан на карти. Картографски знаци могу бити линијски, контурни и ванразмерни.

Линијски картографски знаци се користе за приказивање географских објеката који се пружају у виду линија. На овај начин се приказују реке, државне границе, канали и саобраћајнице (путеви, пруге).

Контурни картографски знаци користе се за приказивање географских објеката који се могу приказати у размери карте. То могу бити мора, острва, језера, баре или површине распростирања типова земљишта или живог света (на пример, ареал или област распростирања четинарских шума).

Ванразмерни картографски знаци користе се за приказивање географских објеката који не могу да буду приказани у одговарајућој размери карте. То су сликовити знаци који својим обликом подсећају на објекат који представљају. Њима се представљају пећине, насеља, манастири, бање, аеродроми и други објекти.

Објашњење значења картографских знакова даје се у легенди карте. Картографски знаци се означавају и одговарајућом бојом. Вегетација и низије су означене зеленом бојом, водене површине плавом, а путеви, пруге или ванразмерни знаци црвеном, жутом или црном бојом.

За разлику од поменутих картографских знакова, рељеф (планине, низије, равнице) се на карти представља различитим методама. Рељеф се на географској карти представља методом изохипси, шрафа, сенчења и боја. Све ове методе могу бити приказане на географским картама појединачно, али је чешћи случај да се на једној географској карти користи више метода.

Изохипсе су кривудаве затворене линије које на географским картама повезују тачке исте надморске висине. Између сваке две суседне изохипсе висинска разлика је једнака. Изохипсе су међусобно удаљене по 10, 20, 50, 100 m, што представља висинску разлику између њих. Тако, на пример, на првој слици испод, изохипсе су удаљене на 10 метара надморске висине. Растојање између изохипси указује на нагиб терена. Уколико су изохипсе на географској карти међусобно удаљеније, рељеф је блажи, а уколико су изохипсе међусобно ближе једна другој, рељеф је стрмији (друга слика испод).

Изобате су кривудаве, затворене линије које на географским картама повезују тачке исте дубине. Оне се користе за приказивање дубина у океанима, морима и језерима.

Шрафе су цртице различите дужине и дебљине. Оне се користе за приказивање нагиба рељефа. Уколико су шрафе краће и дебље, рељеф је стрмији. Уколико су шрафе дуже и тање, рељеф је блажи. Помоћу метода шрафа добро се уочавају нагиби терена на карти.

Сенчење је још једна метода погодна за представљање рељефа на карти. Стрмији терени сенче се тамнијом нијансом сенке, а терени са блажим нагибима светлијом нијансом сенке.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Едвард Имхоф је био професор картографије на Технолошком Институту у Цириху (Швајцарска). Први је увео метод сенчења код приказивања рељефа на географским картама и атласима.

Метода боја се често користи на географским картама. Рељеф различите надморске висине приказује се различитим бојама или различитим нијансама исте боје.

Плава боја се користи за приказивање дубина у океанима, морима или језерима. Тамније нијансе плаве боје користе за приказивање области веће дубине, док се нијансе светло плаве боје користе за приказивање области са мањом дубином.

Зелена боја се користи за приказивање делова терена од нивоа мора до 200 метара надморске висине. То су претежно низије, с тим што се нижи предели приказују нијансама тамно зелене боје, а виши предели нијансама светло зелене боје.

Жута и наранџаста боја се користе за приказивање делова терена са надморском висином између 200 и 500 метара. То су брдско-брежуљкасти терени. Приказују се различитим нијансама ових боја у зависности од висине.

Браон бојом се приказују предели са надморском висином преко 500 метара (од светло браон, за ниже, до тамно браон боје, за више планинске пределе).

Белом бојом су најчешће приказани врхови планина који су под вечитим снегом и ледом (на пример, Алпи и Хималаји).