3.2. Број и распоред становништва на Земљи

Број становника једне државе, регије или града се непрестано мења. Он се повећава или се смањује. Промена броја становника назива се кретање становништва.

Процењује се да је на Земљи пре око 5 000 година живело око 20 милиона становника. Према подацима Уједињених нација (УН), број светске популације је достигао осам милијарди новембра 2022. године. УН се у својим проценама ослања на прогнозе и пројекције становништва. Оне су саставни део праћења броја становника и представљају прорачуне будућег развоја становништва. Према подацима и проценама УН-а, на Земљи ће до 2050. године живети 10 милијарди људи, уколико њихов број настави да се повећава тренутним темпом.

Према подацима из 2023. године највећи број становника живи у Азији око 4,7 милијарди (59% становника Земље), а затим у Африци, око 1,4 милијарде (18,5v% светске популације). У Европи живи око 743 милиона становника или 9% укупног становништва Земље. У Северној Америци око 604 милиона, а у Јужној Америци око 440 милиона становника што је око 7,5% и 5,5% укупног становништва. У Аустралији (са Океанијом) живи 46 милиона људи што је око пола процента укупног броја становника на Земљи.

ДА ПОЈАСНИМО

Популација је укупан број људи који насељава одређену географску територију.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Дана, 15. новембра 2022. године на Филипинима је рођен осмомилијардити становник планете Земље. Према подацима Организације Уједињених нација, број становника у свету се само у последњих 11 година повећао за једну милијарду.

У свету постоје географске области које су густо насељене, као и оне готово ненасељене. Насељени део Земљине површине назива се екумена. Њу чине области или предели у којима постоје природни услови за живот и рад становништва. То могу бити: плодне равнице, области поред обала мора, језера или река. Ненасељени део Земљине површине је анекумена. То су географске области које нису погодне за живот, као што су: безводне пустиње, поларни и ледени предели, густе прашуме или високопланинске области. На територијама које су стално насељене услови за живот нису једнаки. Из тог разлога, екумена није подједнако насељена. Неке области су стално насељене, током целе године. Друге области су повремено насељене, током одређених периода. Основни показатељ насељености је густина насељености. Густина насељености представља просечан број становника који живи на једном квадратном километру (ст./km²) неке територије. Израчунава се тако што се број становника територије подели површином те територије. Просечна густина насељености у свету износи око 58 становника по km².

ДА ПОЈАСНИМО

Како се израчунава густина насељености разумећеш помоћу следећег примера.
Држава Луксембург има око 626 000 становника, а заузима површину од 2586 km². Густину насељености добијаш на следећи начин:
626 000 ст. : 2 586 km² = 242 ст./km².
Густина насељености државе Луксембург износи 242 ст./km².

Географске области са великом густином насељености су Источна и Јужна Азија, Западна Европа и североисток САД. На овим територијама живи више од половине светског становништва. Неке од најгушће насељених држава су: Монако (18713 ст./ km²), Сингапур (7796 ст./km²) и Јапан (око 335 ст./km²).

Територије са малом густином насељености су северни делови Азије и Европе, Аустралија и Гренланд. На овим територијама налазе се неке државе са великом површином и најмањом густином насељености, попут Монголије (2 ст./km²), Аустралије (3 ст./km² ) и Канаде (око 4 ст./km²). Густина насељености у Србији је 94 ст./km².

Најгушће су насељене територије великих градова: Београда, Новог Сада и Ниша. Најређе су насељени планински предели на простору Јужне и Југоисточне Србије.

Границе насељености (границе екумене) зависе од природних услова, екстремних температура, екстремних падавина и надморске висине. Екумену одређују хоризонтална и вертикална
граница насељености.

Хоризонтална граница насељености је одређена географском ширином и у њој насељеност зависи од различитих климатских појасева. Најпогоднија клима за живот и рад људи заступљена је у умереним топлотним појасевима. На северној полулопти, где се већина континената налази у умереном топлотном појасу, живи највећи део светског становништва. На јужној полулопти људи претежно живе у жарком топлотном појасу и на вишим надморским висинама. Најређе је насељен хладни топлотни појас.

Вертикална граница насељености представља распоред становништва по надморској висини. Она обухвата горњу и доњу границу насељености. Горња граница људске насељености креће се до највишег насељеног места на Земљи, врх Денки у Индији на 5476 m.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Ла Ринконада на 5100 метара н.в. је највише стално насеље на свету, у коме живи око 30000 становника. Ово је рударски град, изграђен близу рудника злата. Назив насеља “La Rinconada” на шпанском језику значи „Кутак“.

Доња граница насељености одређена је нивоом Светског мора. Постоје и насеља која се налазе испод нивоа мора, као рецимо насеље Алмере (–3 m) у Холандији. Доња граница насељености креће се до најнижег насеља на Земљи, Јерихон (–258 m испод нивоа Светског мора).

Више од половине светске популације живи на надморској висини испод 200 m. С друге стране, само 1,5% светског становништва живи на висинама изнад 2000 m. Некада су и предели на већим надморским висинама гушће насељени. Ова појава назива се насеобинска инверзија и карактеристична је за тропске пределе. Клима је у нижим деловима ових предела изразито топла и влажна и тиме мање погодна за живот, док је на већим висинама подношљивија и пријатнија.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

У Холандији су поједини делови копна исушени и претворени у обрадиве
површине или су на њима изграђена насеља. Земљиште које је исушено налази се испод нивоа мора, али је полдерима (насипима) заштићено од плављења. Насеље Алмере у Холандији је изграђено на оваквим насипима и налази се на 3 метра испод нивоа мора.