Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 12 од 52
U toku

3.3. Природно кретање становништва

Колики је број становника у твом насељу или крају према последњем попису становништва? Распитај се и провери колико је износио број становника у твом насељу према подацима претходног пописа становништва? Колика је разлика у броју становника између та два пописа?

Природно кретање становништва представаља промену броја становника на одређеној територији. Зависи од природних процеса рађања и умирања.

Наталитет представља број живорођених у току једне године на одређеној територији. Стопа наталитета представља број живорођених на хиљаду становника и изражава се у промилима (‰). На пример, уколико је стопа наталитета у некој земљи 5‰ то значи да се на сваких 1000 становника те земље у току једне године роди 5 беба. Највишу просечну стопу наталитета има Афрички континент, око 35,8‰. У појединим афричким, азијским и јужноамеричким државама смртност деце је велика, често због лоших животних услова. Из тог разлога, жене у овим државама просечно рађају велики број деце. У неким државама, попут Нигера и Сомалије, жене рађају од петоро до шесторо деце. У питању су неразвијени делови света за које је карактеристична висока стопа наталитета. У неким државама људи и из религијских уверења имају више деце

С друге стране, најнижу стопу наталитета имају најразвијеније државе света, државе западне Европе, САД, Јапан и Аустралијa. На ниску стопу наталитета утичу друштвено-културолошке промене које су се догађале у последњем веку, а тичу се пре свега положаја жена у друштву. Жене имају више права, окрећу се каријери, послу и стицању новца, касније ступају у брак, што све утиче на то да рађају мањи број деце. Државе са најнижом стопом наталитета су и државе Источне и Средње Европе. Млади људи, способни да рађају, одлазе из ових држава у развијеније државе трагајући за образовањем и послом.

Морталитет или смртност становништва представља број умрлих у току једне године на одређеној територији. Стопа морталитета представља број умрлих особа на 1000 становника и изражава се у промилима. Високу стопу морталитета имају aфричке државе и државе Источне Европе, у просеку око 10‰. На смртност афричког становништва утичу недостатак пијаће воде, лоша исхрана, лоши хигијенски услови, ратни сукоби и недостатак адекватне здравствене заштите и лекара. С друге стране, и неке развијене државе света се одликују високом стопом морталитета. Узрок је већи удео старијих људи у популацији.

Највишу стопу морталитета бележе многе афричке државе. Услед неповољних животних услова лако долази до ширења разних заразних болести које су најчешћи узрок смрти великог броја деце, а и одраслих. Због тога здравствени радници организација попут УНИЦЕФ-а спроводе програме обиласка деце и пружања здравствених услуга. УНИЦЕФ је међунардони фонд за децу, омладину и мајке који се брине о квалитету њиховог живота.

Природни прираштај представља разлику између броја живорођених и броја умрлих. Он може да буде позитиван или негативан. Уколико је природни прираштај позитиван, број становника се повећава, односно број живорођених је већи од броја умрлих. Уколико се број становника смањује, природни прираштај је негативан, односно број умрлих је већи од броја живорођених. Државе са изузетно високим природним прираштајем су уједно државе са високом стопом наталитета (Нигер, Уганда, Ангола). Државе са ниским природним прираштајем су истовремено државе са високом стопом морталитета (Бугарска, Литванија, Летонија).

Смањење броја становника због негативног природног прираштаја назива се бела куга. Поред Бугарске, Литваније, Летоније, и у Србији је природни прираштај негативан. На основу пописа из 2022. године стопа природног прираштаја у Србији износи -4,5 промила.

Демографска експлозија је супротан процес. Она представља убрзан раст становништва неке територије или државе. Карактеристична је за неразвијене државе света. Нигер, Гамбија, Мали и Уганда су неке од држава у којима је изражена демографска експлозија. У овим државама стопа природног прираштаја креће се од 35 до 40 ‰. Њихово становништво је због тога већином младо.

Природни прираштај
  • Наталитет представља број живорођених у току једне године на одређеној територији. Стопа наталитета представља број живорођених на 1000 становника и изражава се у промилима (‰).
  • Морталитет или смртност становништва представља број умрлих у току једне године на одређеној територији. Стопа морталитета представља број умрлих особа на хиљаду становника и изражава се у промилима.
  • Природни прираштај је разлика између броја живорођених (наталитета) и броја умрлих (морталитета).
  • Опадање броја становника неке територије или државе због негативног природног прираштаја назива се бела куга.
  • Демографска експлозија представља убрзан раст становништва неке територије или државе.