4.2. Положај и географски размештај насеља

На планети Земљи постоје велике разлике у насељености између континената и између северне и јужне полулопте. Већина светског становништва живи на северној Земљиној полулопти: у Северној Америци, Азији и Европи. Највећи број насеља налази се на овим просторима. Математичко-географски положај насеља можеш да одредиш у односу на екватор и Гринич. Северна граница простирања насеља налази се на око 80–82° северне географске ширине у северним деловима Северне Америке и Евроазије. Најсеверније насеље на Земљи је Алерт, у Канади, које се налази на око 82°N. Јужна граница насељености простире се до око 54° јужне географске ширине. Она обухвата крајње јужне делове Јужне Америке и нека острва у Јужном океану. Најјужније насеље на Земљи је Пуерто Вилијамс, у Чилеу, које се налази на око 54°S.

На положај насеља утичу и физичко-географски (природни) и друштвено-географски фактори. Значајни физичко-географски фактори су: рељеф и надморска висина, клима, плодно земљиште и близина воде. Највише насеља налази се у пределима поред обала мора и океана, речних долина, плодних низија и котлина; у умереном топлотном појасу и на нижим надморским висинама. Близина воде условљава пријатнију климу, могућност водоснабдевања насеља и има велики значај за развој бројних привредних грана. Нису се случајно прва насеља формирала уз обале река, језера и мора. Данас се нека од највећих насеља на свету налазе на обалама мора и океана. Нека од тих насеља су: Токио, Њујорк, Сиднеј, Рио де Женерио, Мумбај и Шангај.

Природни фактори у различитим деловима света, утицали су и на различит изглед кућа, а самим тим и насеља. Неки од различитих типова кућа су: земунице, сојенице, јурте, колибе и иглу. Најстарији тип кућа који су људи градили у прошлости су земунице. То су места за становање која су потпуно или делимично укопана у земљу. Налазе се у брдско-стеновитим пределима, где их има и данас. Сојенице су куће у поплавним или мочварним крајевима, уз обале река, језера и мора. Издигнуте су изнад воде дрвеним стубовима.

У степским пределима (Средња Азија), где нема дрвећа, дувају јаки ветрови. Људи на овим местима граде куће попут шатора, које се зову јурте. Састоје се од дрвене конструкције покривене кожом. У неким полупустињским и пустињским пределима, оазама и практично свим номадским културама, граде се колибе. Колиба је тип куће која се брзо и лако гради од доступних материјала (дрво, блато, трска или лишће). Лако је преносива и може да поднесе већину временских услова. У северним поларним пределима, Ескими граде иглу. То је кућа у облику куполе, напраљена од снега и ледених плоча

Од друштвено-географских фактора издвајају се: културно-историјске прилике, војно-стратешки положај, саобраћајна повезаност и привредна развијеност. Културно-историјске прилике утицале су на то да су се насеља у прошлости брзо мењала. Мењали су се њихов положај и величина, као и облик кућа. Због честих сукоба и освајања у прошлости, насеља су углавном била утврђена и формирана на узвишењима. Некада су била окружена водом. Ова насеља имала су и значајан војно-стратешки положај и било је важно заштити их. Како је растао број становника у утврђеним градовима становништво је почело да гради куће и да живи ван зидина града. Град је растао, а утврђење је остало само један мали део града. Већина светских градова који су имали важан саобраћајни и стратешки положај били су у прошлости утврђени градови: Истанбул, Рим, Атина, Гибралтар, Валета и други.

У Србији то су градови са тврђавама: Смедерево, Ниш, Нови Сад. Данас, та стара утврђења имају туристичке функције, или су археолошки локалитети и центри културне баштине.

Прва насеља формирала су се на раскрсницама важних путева због саобраћајне повезаности. То су били саобраћајни центри у којима се постепено повећавао број становника. У тим насељима су се организовале и бројне друге активности као што су угоститељство, производно занатство, а вишак произведене робе се користио за размену. На тај начин се развија трговина, а таква насеља постају и трговачки центри. Развој трговине и добра саобраћајна повезаност условили су развој и других привредних грана, а тиме и привредну развијеност.

Привредна развијеност омогућила је настанак бројних великих насеља и привредно развијених области у свету. Ове области поседују значајна природна богатства (нпр. руде метала или неметала), и смештене су поред обала река или на раскрсницама важних саобраћајница. У таквим областима развио се велики број насеља. Рурска област у Немачкој, на пример, поседује велико рудно богатство и испресецана је бројним водотоковима. Овакав положај и природно богатство, условили су изградњу једне од највећих градских регија у Европи, са више од 10 градских насеља.