Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 21 од 52
У току

4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење

Шта су конурбације, а шта мегалополиси? Који су највећи градови света? Шта је урбанизација и који је њен утицај на свет? Како фунцкионишу паметна насеља?

Унутрашња структура града односи се на размештај градских зона, инфраструктуре и функција унутар његове територије.

Градске зоне су: пословна, стамбена, културна и индустријска зона, као и јавне, зелене површине. Пословну зону чине: пословни објекти, банке, поште, јавне и образовне установе, хотели и ресторани. Сви ови објекти обично се налазе у централном делу града и заузимају мање површине. Стамбена зона заузима највећи део града и преплиће се са осталим зонама. Чине је стамбени објекти: куће, виле, зграде и солитери.

Стамбена зона – Нови Београд

Културну зону града чине објекти за културно-уметничку делатност и културне активности. То су: културни центри, музеји, уметничке галерије, библиотеке, позоришта, биоскопи и концертне дворане

Индустријска зона се обично налази ван града или на периферији. Фабрике, индустријски објекти и комплекси чине ову зону. Они својим радом изазивају загађење животне средине. Јавне, зелене површине чине: паркови, вртови, шумске алеје, шеталишта, тргови и спортски терени. Настају како би се улепшао животни простор, побољшао квалитет вадуха и заштитила животна средина у граду. Градски живот побољшавају и спортски терени, шеталишта и дечија игралишта. Све унутрашње структуре и зоне града су међусобно повезане саобраћајницама.

Градска инфраструктура представља сложен и повезан систем инфраструктурних објеката. Инфраструктурни објекти су саобраћајнице, водоводне и канализационе мреже, рециклажни платои и контејнери за одлагање отпада, електро-енергетски систем и телекомуникационе мреже. Сви инфраструктурни објекти доприносе добром и ефикасном функционисању града. Зато се градска инфраструктура симболично назива „кичма“ или „крвоток“ урбаног живота

Јавна комунална предузећа (ЈКП), задужена су за спровођење и контролу рада инфраструктурних објеката. Нека од њих су ЈКП: „Градско зеленило“, „Градски водовод и канализација“ и „Градска чистоћа“.

Осим бројних предности, живот у граду прате и проблеми. Загађеност ваздуха, саобраћајне гужве, бука и велика потрошња енергије, само су неки од проблема. Бројни градови често штетно утичу на животну средину. Због тога се све више градова уређује по принципу паметних насеља

  • Унутрашња структура града подразумева размештај градских зона, инфраструктуре и функција унутар његове територије.
  • Градске зоне су: пословна, стамбена, културна и индустријска зона, као и јавне, зелене површине (паркови, шеталишта, тргови, спортски терени).
  • Градска инфраструктура представља сложен и повезан систем саобраћајница, водоводне и канализационе мреже, одношења смећа, електро-енергетског система и телекомуникационе мреже.
  • Поред бројних предности, живот у граду доноси и одређене проблеме. Многи градови често штетно утичу на животну средину (загађују ваздух, троше велику количину енергије).