Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 23 од 52
У току

5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде

Како природа може да утиче на привредне активности људи? Којим пословима се људи баве у свету? Чиме се баве људи у твом крају?

Привреда је скуп делатности које подразумевају производњу и расподелу материјалних добара и обављање услуга које задовољавају људске потребе.

Привредне делатности могу бити производне и непроизводне (услужне). Производне делатности су оне у којима се нешто производи или ствара. Земљорадници, рецимо, могу да производе воће или поврће, док инжењери и индустријски радници производе различите машине, средства и уређаје. Непроизводне делатности су оне у којима људи пружају одговарајуће услуге. Учитељи или професори образују младе, лекари лече пацијенте, а туристички радници организују путовања.

Целокупна привреда дели се на четири привредна сектора. То су: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни сектор.

Примарни сектор обезбеђује људима основна средства и производе за живот: храну, дрва и индустријске сировине. У примарни сектор се убрајају: пољопривреда, лов и риболов, и шумарство. Секундарни сектор обухвата делатности које се баве коришћењем природних ресурса или прерадом сировина ради добијања нових производа. Секундарни сектор обухвата: рударство, индустрију, грађевинарство и производно занатство.

Терцијарни сектор чине услужне делатности: саобраћај, трговина, туризам, угоститељство и услужно занатство. Квартарни сектор чине непроизводне делатности које обезбеђују функционисање државе. Квартарни сектор укључује: образовање, науку, здравство, културу, полицију, војску, судство и државну управу.

Поједине привредне делатности деле се на привредне гране. Тако се пољопривреда може поделити на земљорадњу и сточарство, а индустрија на тешку и лаку. Привредне делатности су уско повезане, тако да ниједна не може опстати сама за себе. Зато је битно разумети факторе који утичу на развој привреде. Они могу да буду природни и друштвени.

Природни фактори који утичу на развој привреде су: рељеф, клима, геолошка грађа, воде, земљиште, биљни и животињски свет и рудна богатства. Ови фактори чине природну средину. Природна богатства (ресурси) су они делови природне средине које људи прерађују и користе за своје потребе. Могу се поделити на обновљива и необновљива природна богатства. Обновљива природна богатства су: енергија ветра, Сунца и воде, као и биљке и животиње. Необновљива природна богатства су: угаљ, гас, нафта и руде. У зависности од богатства и разноврсности природних ресурса поједине државе су унапредиле одређене привредне делатности. Државе које располажу плодним земљиштем, развиле су пољопривреду, док су оне богате рудама развиле рударство.

Друштвени фактори привредног развоја могу бити: демографски, економско-политички и научно технолошки. Демографски фактори су: број становника, природни прираштај, удео младих и радно способних становника, писменост и степен образовања. Важни економско-политички фактори су степен привредне развијености друштва, међународни односи и политичка стабилност државе. Научно-технолошки фактори везани су за иновације, проналаске и њихову примену у привреди. Ови друштвени фактори мењају природну средину и стварају географску средину. Географска средина је природна средина коју је човек изменио својим активностима и делатностима.

Различити природни и друштвени фактори утичу и на различит степен привредног развоја држава

Народна Република Кина је један од највећих пољопривредних произвођача у свету. Ово, у значајној мери, постиже захваљујући пространом плодном земљишту. Кина производи пшеницу, пиринач, кромпир, парадајз и друге усеве. Она је такође богата рудама (антимон, волфрам, угаљ и друге) и у њој је развијено рударство

  • Привреда је скуп свих делатности које се баве производњом и расподелом материјалних добара или пружањем услуга.
  • Привреда се дели на четири сектора: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни.
  • Примарни сектор обухвата: пољопривреду, лов и риболов, и шумарство.
  • Секундарни сектор обухвата: рударство, индустрију, грађевинарство и производно занатство.
  • Терцијарни сектор обухвата: саобраћај, трговину, туризам, угоститељство и услужно занатство.
  • Квартарни сектор обухвата: образовање, науку, здравство, културу, полицију, војску и државну управу.