5.3. Индустрија и географски простор

Индустрија је привредна делатност која подразумева машинску прераду сировина у полупроизводе и готове производе. Полупроизвод је производ који није прошао завршну обраду. Најчешће је то део сложенијег производа, који даље треба да се обради тако што ће се додати коначном производу. Готов производ је онај чији је процес производње завршен и који је спреман за употребу.

Индустријска производња се одвија у фабрикама и индустријским предузећима. У индустријском процесу учествују квалификована радна снага, машине и сировине. Процес развоја и ширења индустрије назива се индустријализација. Овај процес се одвија захваљујући техничким проналасцима. Према врсти производа, индустрија се дели на: тешку и лаку.

Тешка индустрија се бави производњом енергије, метала, машина и материјала потребних у даљем процесу производње. Гране тешке индустрије су: енергетика (производња енергије), петрохемијска индустрија (прерада нафте и гаса), тешка хемијска индустрија (прерада неметала, производња ђубрива), металургија (прерада руда и метала), машинска индустрија (производња машина, возила и конструкција) и индустрија грађевинског материјала (производња цемента, цигле и црепа)

Лака индустрија производи готове производе и средства која се користе у домаћинствима. Гране лаке индустрије су: прехрамбена (производња хране и пића), текстилна (производња тканина, одеће), лака хемијска индустрија (производња средстава за хигијену и лекова), дрвна (производња целулозе, папира, дрвеног намештаја), индустрија коже и обуће, дуванска индустрија и индустрија гуме.

Природни фактори, као што су земљиште, вода, природна богатства или клима, јасно утичу на развој индустрије. Уколико нека област има плодно земљиште са разноврсним биљним културама и погодне климатске услове, у њој се углавном развија прехрамбена индустрија. Ако у некој области има река са енергетским потенцијалима, на њима се граде постројења за производњу електричне енергије – хидроелектране. На развој индустрије утичу и бројни друштвени фактори, попут степена економског улагања државе или научно-технолошког развоја. Државе које улажу у технолошке иновације, роботику или компјутеризовање производње, производе више робе него државе које се првенствено ослањају на људску радну снагу.

Индустрија високе технологије или хај-тек индустрија представља најновију и најразвијенију технологију која се користи у многим гранама привреде. Користи се у ИТ индустрији (информационе технологије), роботици, микроелектроници, биомедицини и биотехнологији. Велики број водећих светских фирми које се баве високим технологијама имају своја представништва у Силицијумској долини у Калифорнији (САД). Неке од њих су: „Google“, „Yahoo“, „Apple Park“ и „е-Bay“. Савремене технологије, компјутери и роботи ће у будућности у извесној мери изменити индустријски развој и процес производње. Процењује се да ће многе индустрије у својој производњи корисити роботе и компјутере, и да ће роботи у будућности заменити око 20 милиона радних места.

ДА ПОЈАСНИМО

• Микроелектроника је област која се бави умањивањем електронских елемената.
• Биомедицина је грана медицине која примењује правила биологије и других природних наука у лечењу и медицинским истраживањима.
• Биотехнологија обухвата употребу биолошких активности у циљу добијања одређених производа

Процес у којем роботи и друге машине замењују људе у обављању одређених послова зове се аутоматизација. Ове промене ће погоршати друштвене и географске неједнакости, али ће повећати привредни раст многих држава света. Индустријски развој утиче и на животну средину. Индустријска постројења и фабрике стварају комунални отпад, отпадне воде и штетне гасове, чиме се у великој мери загађују вода, земљиште и ваздух. Исцрпљују се природне сировине, ресурси и енергија, и нарушава се изглед пејзажа. Услед огромне количине отпада и нарушавања животне средине развијају се нови видови индустрије, попут „рециклажне“ и „зелене индустрије“. „Рециклажна индустрија“ обухвата сакупљање, прераду и рециклажу отпада, ради добијања сировина за израду нових производа. Рециклирају се старе гуме, стакло, електронски и други отпад. „Зелена индустрија“ подразумева изградњу еколошких уређаја, апарата, амбалаже, као и објеката који користе обновљиве изворе енергије. Различита постројења ове индустрије у производњи користе соларну енергију или енергију ветра, насупрот необновљивим изворима енергије.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Данска је један од светских лидера и пример добре праксе државе са развијеном „рециклажном и зеленом индустријом“. У Данској се око 44000 тона истрошених гума преради годишње како би се добили нови производи. На овај начин се праве подлоге за дечја игралишта и спортске терене, „лежећи полицајци“, паркинг стубови и асфалтне мешавине за изградњу путева. У процесу прераде гума, користи се енергија добијена из обновљивих извора, захваљујући ветроелектранама.