Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 30 од 52
У току

6.1. Појам и настанак првих држава

Где је настала прва српска држава? Које државе света знаш и на којим континентима се налазе? Шта чини једну државу? Шта проучава политичка географија?

Држава је заједница људи који живе на одређеној територији под истом политичком влашћу. Главни елементи државе су: становништво, територија и политички систем (државна власт). Становништво државе је њен најважнији елемент и чине га сви људи који настањују територију једне државе. Држава у погледу становништва може да буде етнички хомогена (доминира један народ) или етнички хетерогена (у њој живи више народа).

Територија државе је део Земљине површине који се налази под управом одређене државе. Од територије других држава одвојена је државном границом.

Државна власт (политички систем) се спроводи на територији државе и чине је: законодавна (доноси законе), извршна (спроводи законе) и судска власт (контролише спровођење закона).

Власт спроводе различити државни органи. Законодавну власт спроводи парламент или народна скупштина. Парламент (народну скупштину) чине посланици, чланови парламента, које на изборима бира становништво. Извршну власт спроводи влада. Владу једне државе обично чине министри, потпредседник и председник владе. Судску власт спроводе судије и судови различите надлежности.

Министар je државни службеник који управља министарством које је део државне управе.

Прве државе настале су у областима око Средоземног мора и у Југозападној Азији. Главни природни услов за настанак првих држава у овим деловима света биле су плодне долине и близина река и мора. Тако је у долини река Тигар и Еуфрат, у плодној равници Месопотамији, око 3500. године пре наше ере, настала најстарија позната цивилизација и прва држава Сумер. Након ње, формирале су се и друге државе: Вавилон, Асирија и Персија. Основу настанка и развоја првих држава чинила је потреба за заједничким обрађивањем земље, управљањем воденим ресусрима, расподелом и трговином хране и разним занатским производима. Прве државе су биле прве цивилизације које су развијале системе за наводњавање и пољопривредну производњу, трговину и успоставиле занате (ткање, обраду коже, израду керамичких плочица и друге). Упоредо са овим државама, на територији Африке, у долини реке Нил, настао је Стари Египат, цивилизација која је позната по многим достигнућима из области уметности и архитектуре, посебно по изградњи пирамида. Цивилизација Античке Грчке се развила од грчких племена на територији Југоисточне Европе. Римска цивилизација је настала од града-државе Рима, основане у долини реке Тибар, на територији данашње Италије. У исто време развиле су се прве цивилизације у Источној Азији, у долинама река Хоангхо и Јангцекјанг, на територији данашње Кине.

Развој модерних држава започиње у периоду након Другог светског рата. Да би држaва била призната потребно је да има следеће елементе државности: суверенитет и међународно признање. Суверенитет чине дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на одређеној територији. Међународно признање је политички чин држава чланица Уједињених нација (УН) којим се званично и законски одређена територија проглашава државом. Међународно признање и независност се стичу чланством у УН. Данас у свету постоје 193 признате државе.

Други светски рат је био рат великих размера. Трајао је од 1939. до 1945. године. О њему ћеш више учити у једној од каснијих лекција и из историје у 8. разреду.

Ватикан је најмања независна држава на свету (површине 44 хектара). Ватикан се још зове „папска држава“ јер је седиште поглавара римокатоличке цркве, папе. Налази се на територији града Рима, а од њега је одвојена зидинама. У Ватикан долазе бројни туристи из целог света како би посетили неке од најпознатијих светских објеката и дела културне баштине, попут базилике Светог Петра (највећа верска грађевина на свету) и Сикстинске капеле (са бројним фрескама, и уметничким и вајарским делима ренесансних уметника). Због јединственог уметничког блага Ватикан је уписан на Листу светске баштине УНЕСКО-а.

  • Држава је заједница људи који живе на одређеној територији под истом политичком влашћу.
  • Главни елементи државе су: становништво, територија и политички систем (државна власт).
  • Становништво државе је њен најважнији елемент и чине га сви људи који настањују територију једне државе.
  • Територија државе је део Земљине површине који се налази под управом одређене државе.
  • Државна власт (политички систем) се спроводи на територији државе и чине је: законодавна (доноси законе), извршна (спроводи законе) и судска власт (контролише спровођење закона).
  • Прве државе настале су у областима око Средоземног мора и у Југозападној Азији – Сумер, Вавилон, Асирија, Древни Египат, Грчка и Рим.
  • Да би држава данас била призната потребно је да има следеће елементе државности: суверенитет и међународно признање.
  • Суверенитет чине јасно дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на одређеној територији.
  • Међународно признање је политички чин једне или више држава којима се званично и законски одређена територија проглашава државом. Стиче се чланством у Уједињеним нацијама (УН).