6.2. Географски положај, величина и облик територије државе

Географски положај државе представља њен положај у односу на друге територије или објекте у ближој и даљој околини. Географски положај државе обухвата: математичко-географски, физичко-географски, саобраћајно-географски, економско-географски и политичко-географски положај.

Математичко-географски положај државе одређен је њеним географским положајем на Земљи, односно географском ширином и географском дужином.

Физичко-географски положај је положај државе у односу на природне објекте у њеном окружењу (планине, мора, океане и др.). На основу физичко-географских одлика државе могу да буду: низијске (Холандија, Мађарска), планинске (Аустрија, Норвешка), високопланинске (Швајцарска, Непал) и комбиноване (Француска, Србија). Према положају у односу на водене површине, државе могу да буду: приморске, ако имају излаз на мора и океане (Грчка, Пољска, Мексико, Аустралија) или континенталне, ако не излазе на море (Србија, Словачка, Чешка, Аустрија). Према преовлађујућој клими, државе могу бити: субполарне (Финска, Исланд), умереноконтиненталне (Србија, Бугарска), пустињске (Египат, Саудијска Арабија), тропске (Конго, Индонезија), комбиноване (државе које се налазе у различитим климатским појасевима, попут Кине, САД-а и Аустралије) и друге. (У географском атласу погледај географске карте Европе и света. Одреди математичко-географски и физичко-географски положај поменутих држава.)

Саобраћајно-географски положај представља положај неке државе у односу на главне саобраћајне правце и саобраћајнице, које је повезују са суседним и удаљеним државама. Економско географски положај представља положај неке државе у односу на развијене и неразвијене државе и регије света. Политичко-географски положај представља положај неке државе у односу на политичке центре и политички утицајне државе света (САД, Немачка, Кина, Руска Федерација и др.).

У зависности од саобраћајно-географског, економско-географског и политичко-географског положаја, државе могу имати повољан, мање повољан и неповољан географски положај. Повољан географски положај, на пример, има држава Француска, с обзиром да се налази у умереном климатском појасу и да је приморска држава. Њене обале су лако приступачне и насељене, са лукама које је повезују са многим државама. Преко њене територије прелазе и важне саобраћајнице и путни правци. Осим тога, она је окружена претежно високо развијеним државама. Мање повољан географски положај има Мађарска. Она је континентална држава и нема излаз на море. Ипак кроз њу пролазе важне саобраћајнице које је повезују са околним државама. Пример државе са неповољним географским положајем је Чад. Он се налази на северу Африке, у условима у којима је заступљена претежно пустињска клима. Чад нема излаз на море, а унутрашњост државе чине тешко проходни терени. Осим тога, окружен је привредно неразвијеним државама.

Величина и облик територије

ПОДСЕТИ СЕ

Шта обухвата географски положај државе? Какав може бити географски положај државе?

У свету постоји велики број држава различитих величина и облика. Величина и облик територије могу да се мењају током времена. Неке државе које су у прошлости постојале више не постоје, неке су се поделиле на више мањих држава, док су се неке ујединиле и формирале веће државе.

Када се посматра политичка карта света, уочава се да се државе међусобно разликују према величини и облику. Иако не постоји општи критеријум за поделу држава по величини територије, најчешћа је подела држава на: велике, средње, мале и патуљасте. Међу велике државе света (површина преко милион km² ) убрајају се Руска Федерација, највећа држава на свету по површини, Канада и Кина. Неке државе средње величине (површина од 100000 до милион километара квадратних) су Пољска, Француска и Украјина. Међу мале државе (површина од 5000 до 100000 километара квадратних) убрајају се Холандија, Србија и Словенија, док су патуљасте (микро) државе (површина мања од 5 000 километара квадратних) Сан Марино, Ватикан и Монако. Величина територије државе нема пресудан утицај на њену привредну развијеност. Ако је нека држава мала по површини, не значи да је она нужно привредно неразвијена, и обрнуто.

Према облику територије државе могу да буду: компактне (целовите), фрагментиране (издељене) и издужене. Компактне (целовите) државе су оне које имају правилан облик, без неке веће копнене разуђености. Оне су погодне за организацију управе и развој саобраћајне повезаности. Примери компактних држава су: Мађарска, Белгија и Уругвај. Фрагментиране (издељене) државе се састоје од више острва (Индонезија, Јапан или Филипини) или се састоје од континеналног дела и острва (Италија, Грчка или Малезија).

Издужене државе су оне код којих је дужина територије знатно већа од ширине. Пример издужених држава су: Чиле, Норвешка и Вијетнам.

Државе чије су територије са свих страна окружене територијом друге државе називају се енклаве. Државе енклаве у Европи су Монако (окружен Француском), Сан Марино и Ватикан (окружени Италијом), док је Лесото у Африци окружен Јужноафричком Републиком. Ексклава је издвојени део територије једне државе, који је окружен територијом друге државе. Калињинградска област (Калињинград) је ексклава која територијално припада Руској Федерацији, али је окружена Пољском и Литванијом.