6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата

Други светски рат (1939–1945) је узроковао велике људске жртве и огромну материјалну штету европском континенту, а у великој мери је утицао и на друге делове света и промене граница. Промене државних граница често су везане за мировне конференције одржане након ратних сукоба. Примери ових конференција су Париска мировна конференција 1919. године и Мировна конференција у Паризу 1946. године. После Другог светског рата на политичко-географској карти Европе промењене су границе многих држава.

Политичко-географска карта је врста тематске карте која приказује територијални распоред држава са њиховим границама и главним градовима. Државе победнице у Другом светском рату (САД, СССР, Уједињено Краљевство, Француска и друге) утицале су на формирање нових државних граница, док су поражене државе (Немачка, Италија и Јапан) изгубиле неке територије.

Током друге половине 20. века, Европа је била подељена на два супростављена војно-политичка савеза: НАТО (Северно-атлантски пакт) и Варшавски пакт. НАТО је основан 1949. године, као војно-политички савез на челу са САД. Овом савезу данас припада 31 држава. С друге стране, Варшавски пакт је основан 1955. године и био је војно-политички савез на челу са СССР-ом. Овом војном савезу су приступиле поједине државе Источне и Средње Европе. Политички сукоб између ова два савеза познат је као Хладни рат. Он означава крајњу заоштреност у односима
између великих сила САД-а и Совјетског Савеза и њихових савезника. То је био рат без оружја, у којем су се две стране надметале у унапређењу војске, оружја и науке. Међутим, односи су били толико заоштрени да је постојала опасност од избијања новог рата светских размера, до чега ипак није дошло.

Након што је Немачка претрпела пораз у Другом светском рату, подељена је на Источну и Западну Немачку. Источна Немачка је била у Варшавском пакту и под утицајем СССР-а, док је Западна Немачка била у НАТО пакту и под утицајем Велике Британије, Француске и САД. Град Берлин, био је подељен Берлинским зидом на Источни и Западни Берлин (од 1961. године). Берлински зид је био симбол Хладног рата у Европи. Срушен је 1989. године, а годину дана касније долази до уједињења две Немачке у једну државу, Немачку, са Берлином као главним градом.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

На Мировној конференцији у Версају, код Париза, 1919. године, креирана је нова политичка карта Европе и створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Значајну улогу на конференцији имала су два велика српска научника – Јован Цвијић и Михајло Пупин. Они су утицали на одређивање граница нове државе (Краљевине СХС) и територија које ће бити у њеном саставу. Сви преговори на Версајској конференцији праћени су демонстрирањем географских карата, тако да се говорило: „Једна карта вреди десет хиљада речи“.

ДА ПОЈАСНИМО

СССР је скраћени назив некадашње државе Савез Совјетских Социјалистичких Република.

Државе које се нису учланиле ни у један савез припадале су неутралним или несврстаним државама. Покрет несврстаних формиран је 1961. године, у Београду, а оснивачи су били Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Египат и Индија. Главни циљ организације ових држава био је да осигура независност и суверенитет несврстаних држава у њиховој борби против колонијализма и других облика спољног наметања. Обухватао је више од 100 држава широм света и имао је важну политичку улогу до 80-тих година 20. века. Покрет несврстаних и даље постоји, али има далеко мањи утицај на политичка дешавања у свету.

Највеће политичке промене и промене граница десиле су се током последње деценије 20. века. Поред уједињења Немачке, у овом периоду долази до постепеног слабљења утицаја и распада државе СССР. Њеним распадом 1991. године, настало је 15 независних држава, од тога седам на територији Европе (Русија, Украјина, Белорусија, Литванија, Летонија, Естонија и Молдавија). У Средњој Европи, држава Чехословачка се мирним путем поделила 1993. године на две суверене државе: Чешку и Словачку.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) је држава која је настала непосредно након Другог светског рата. У њеном саставу је било 6 република: Словенија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија. Међутим, од 1991. године почињу грађански ратови на територији СФРЈ. У овим ратовима је велики број људи изгубио живот, а доста људи се иселило са ових територија. Од јединствене државе СФРЈ, формирало се пет нових држава: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија (данас Северна Македонија) и Савезна република Југославија. Савезна република Југославија (СРЈ) је била држава коју су 1992. године заједнички основале и којој су припадале Србија и Црна Гора. СРЈ је 2003. године променила назив у Државна заједница Србија и Црна Гора. Ова држава се 2006. године поделила на две независне и самосталне државе: Србију и Црну Гору.