Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 40 од 52
U toku

7.2. Географски положај и границе Европе

На географској карти света одреди на којим Земљиним полулоптама се налази Европа? Како се дефинише географски положај? Која мора и океани окружују Европу?

Европа је по површини (свега 10,4 милиона km2) најмањи континент, после Аустралије. По броју становника (око 743 милиона), Европа је на трећем месту, после Азије и Африке. Европа је копном на истоку спојена са Азијом, тако да са њом чини највећу копнену целину – Евроазију. Међутим, разлике које постоје између народа, култура, религија и у природним целинама, биле су пресудне да се Европа и Азија изучавају као два посебна континента.

Географски положај Европе је изузетно повољан. Она се већим делом налази у северном умереном топлотном појасу и у односу на друге континенте заузима централно место на Земљи. Због тога је Европа одувек била раскрсница путева између Азије, Африке и Америке. Европа је преко Средоземног мора, Суецког канала и Црвеног мора повезана са Индијским и Тихим океаном. Атлантски океан је повезује са Северном и Јужном Америком и западним обалама Африке, док је Средоземно море повезује са севером афричког континента. Добро је повезана и копненим и воденим, као и ваздушним саобраћајем. Европа се у потпуности налази на северној Земљиној полулопти (северно од екватора). Европу на западу континента пресеца почетни гринички меридијан, тако да се највећи део континента налази на источној полулопти, а мали на западној. Најјужнија тачка континенталног дела Европе је рт Мароки (Тарифа), смештен на крајњем југу Шпаније, на обали Гибралтарског мореуза (око 36° 00‘ 15“ СГШ). Најсевернија тачка Европе је Северни рт (Нордкап) (око 71° 08‘ 02“ СГШ), смештен на крајњем северу Норвешке. Најзападнију тачку представља рт Рока (9º 29‘ 56“ ЗГД), у Португалији, а најисточнија тачка се налази на подручју планине Урал (66° 37‘ 05“ ИГД) у Руској Федерацији. Границе Европе са севера, запада и југа одређују мора и океани, док је на истоку граница Европе са Азијом већим делом копнена. Границу европског конинента на северу чини Северни ледени океан, на западу Атлантски океан, а на југу Средоземно море и Гибралтарски мореуз. На истоку, границу између Европе и Азије чине: планина Урал, река Урал, Каспијско језеро, планина Кавказ, Црно море, мореуз Босфор, Мраморно море, мореуз Дарданели и Егејско море. Граница између Европе и Азије пролази кроз следеће државе: Руску Федерацију, Казахстан, Азербејџан, Грузију и Турску.

Постоје бројна мишљења да је европски континент добио назив по истоименој „митској принцези“. Један од познатих грчких митова је мит о Европи и Зевсу. Принцеза Европа је била ћерка феничанског краља Агенора. Зевс, врховни грчки бог, видео је Европу и био очаран њеном лепотом. Прерушио се у бика и пришао девојци. Европа се попела на бика, а он ју је одвео на острво Крит. Након њене смрти, Зевс ју је претворио у звездани комплекс. Прича о Европи и Зевсу инспирисала је бројне уметнике да стварају уметничка дела.

  • Европа је по површини (10,4 милиона km2) најмањи континент, после Аустралије.
  • Географски положај Европе је повољан, јер се она већим делом налази у северном умереном топлотном појасу и заузима централно место на Земљи, у односу на друге континенте.
  • Границу европског конинента на северу чини Северни ледени океан, на западу Атлантски океан, а на југу Средоземно море и Гибралтарски мореуз. Источну границу Европе чине: планина Урал, река Урал, Каспијско језеро, планина Кавказ, Црно море, мореуз Босфор, Мраморно море, мореуз Дарданели и Егејско море.