7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)

Клима Европе

Европа се већим делом своје територије налази у северном умереном топлотном појасу, док само мањи крајњи северни део залази у северни хладни топлотни појас. Због тога је у већем делу Европе заступљена умерена клима, са изражена четири годишња доба. У Европи се издваја шест климатских типова. To су: субполарна, атлантска, умереноконтинентална, континентална, суптропска (средоземна) и планинска клима.

Субполарна клима је заступљена у северним деловима Европе, која је под утицајем хладног ваздуха са севера. Ови предели се одликују кратким и прохладним летима и дугим, хладним и снежним зимама, које трају 9–10 месеци. Над океанима се јављају јаки ветрови, облачност је висока, а падавине су око 600–800 mm, претежно у виду снега. Зиме су изузетно хладне, са просечном температуром која се креће око –12°C.

Атлантска (океанска) клима заступљена је у западним деловима континента и на западним обалама Скандинавског полуострва. Одликује се свежим, умерено топлим летима и благим зимама са просечним годишњим температурама од око 11°C. Карактеристичне су и велика облачност и велика количина падавина, која се у просеку годишње креће око 600–900 mm. Падавине које доносе ветрови са Атлантског океана равномерно су распоређене током године.

Умереноконтинентална клима је претежно заступљена у средишњим деловима Европе, до 800 m надморске висине. Одликује се умерено топлим летима и умерено хладним зимама, са просечним годишњим температурама од око 15°C. У овом климатском типу су изражена сва четири годишња доба. Просечна годишња количина падавина је око 600–800 mm. Највећа количина падавина се излучи крајем пролећа и почетком лета. На западу Европе умереноконтинентална клима прелази у атлантску (океанску), а према истоку у континенталну климу.

Континентална клима је заступљена у средњим и источним деловима Европе. Одликује се топлим летима и хладним зимама. Због удаљености од океана и мора, количина падавина је мала, са годишњим просеком од око 500 mm.

Суптропска или средоземна клима заступљена је на острвима и обалама Средоземног мора и у приморским подручјима Јужне Европе. Њене одлике су топла, сува лета и благе, кишовите зиме, са просечним годишњим температурама од око 17°C. Годишња количина падавина је мала и креће се у распону око 300–500 mm, а највише се излучи током зимских месеци. Лета су у овим подручјима најтоплија, када се температуре крећу и преко 40°C.

Планинска клима се јавља у планинским подручјима изнад 800 m надморске висине. Одликује се свежим летима и хладним, дугим зимама са пуно снега, које могу да трају до шест месеци.

САДА ЗНАШ

• Европа се већим делом своје територије налази у северном умереном топлотном појасу, док само мањи крајњи северни део залази у северни хладни топлотни појас.
• У Европи се издваја шест климатских типова: субполарна, умереноконтинентална, атлантска (океанска), континентална, суптропска (средоземна) и планинска клима.

Воде Европе

Различити типови климе у Европи омогућили су формирање река, језера и других хидрографских објеката. Европа се одликује густом речном мрежом и воде представљају њено велико природно богатство. Реке Европе припадају сливовима Северног леденог океана, Атлантског океана, Средоземног мора, Црног мора и Каспијског језера.

ПОДСЕТИ СЕ

Шта је река? Шта је речна мрежа, а шта речни слив? Шта су језера и како се деле према начину постанка басена? На географској карти Европе пронађи веће реке и језера.

Сливу Северног леденог океана припадају бројне реке које теку северним делом Источноевропске низије и крајњим северним деловима Скандинавског полуострва. Највеће реке овог слива су Печора и Северна Двина. Због свог географског положаја, ове реке су током године често залеђене.

Слив Атлантског океана је највећи по површини и има велики привредни значај. Обухвата сливове Балтичког, Северног и Норвешког мора. У Балтичко море уливају се реке: Нева, Западна Двина, Висла, Одра и Њемен. Највеће реке које отичу у Северно море су: Лаба, Рајна и Темза. У Норвешко море уливају се: Намсен и Вефсна. У Атлантски океан се уливају реке: Сена, Лоара, Гарона, Дуро, Тахо и Гвадалкивир. Најважнија река која припада сливу Атлантског океана је Рајна. Она тече кроз густо насељен и економски развијен део Европе. На њеном ушћу је изграђена најпрометнија Европска лука, Ротердам.

Сливу Средоземног мора, са његовим унутрашњим морима, припада велики број претежно кратких и мањих река. Велики број њих током лета пресуши, због мале количине падавина и високих температура. Највеће реке које се директно уливају у Средоземно море су: Ебро и Рона. Тибар се улива у Тиренско море, док се реке По и Неретва уливају у Јадранско море. Вардар и Марица се уливају у Егејско море, а реке Дунав, Дњепар, Дњестар и Дон, који се улива у Азовско море припадају сливу Црног мора.

Сливу Каспијског језера припадају реке Волга и Урал. Волга је најдужа река Европе (3688 km), има највећи слив и највећи протицај.

Европа је богата језерима којих највише има у области око Балтичког мора, у Алпима и на Балканском полуострву. Највећа језера која се налазе око Балтичког мора су: Ладога, Оњега, Чудско, Венер и Ветер. Велика су по површини, настала су у тектонским и ледничким удубљењима и у њих се улива велики број река. Ледничка језера су најбројнија у Алпима: Боденско, Циришко, Женевско, Комо, Гарда и друга. Највећа јереза на Балканском полуострву су: Скадарско, Охридско, Преспанско, Дорјанско. На истоку континента се налази Каспијско језеро, највеће језеро на свету.

САДА ЗНАШ

• Европа се одликује густом речном мрежом и воде представљају њено велико природно богатство.
• Реке Европе припадају сливовима Северног леденог океана, Атлантског океана, Средоземног мора, Црног мора и Каспијског језера.
• Најбројнија европска језера се налазе око Балтичког мора, у Алпима и на Балканском полуострву.
• Највеће европске реке су: Печора, Северна Двина, Висла, Одра, Лаба, Рајна, Темза, Сена, Лоара, Гарона, Дуро, Тахо, Ебро, Рона, Тибар, По, Неретва, Вардар, Марица, Дунав, Дњепар, Дњестар, Дон, Волга и Урал.
• Највећа европска језера су: Ладога, Оњега, Венер, Ветер, Боденско, Циришко, Женевско, Комо, Гарда, Мађоре, Скадарско, Охридско, Преспанско, Дојранско и Каспијско језеро (највеће језеро на свету).

Биљни и животињски свет

ПОДСЕТИ СЕ

Шта представља биосферу? Које биљке и природне биљне зоне постоје на Земљи? Где има највише шума? Које животињске врсте су заступљене у Србији?

Бројни климатски типови и водено богатство утицали су на разноликост биљног света и животињских врста Европе. Природне биљне зоне се у Европи смењују у правцу север–југ, односно по географској ширини. То је хоризонтална зоналност. На северу Европе, у областима субполарне климе, распрострањена је тундра. То је вегетација која је претежно представљена лишајевима и маховинама. Међу животињским врстама које живе на овим просторима познати су: ирваси, вукови и поларне лисице.

Тундра идући ка југу постепено прелази у тајгу. Њу чине четинарске шуме (бор, јела, ариш), које се шире Скандинавским полуострвом, а према истоку се настављају и на Азијски континент. У тајгама су међу животињским врстама најзаступњенији: лос, вук, мрки медвед и ласица.

У деловима Средње и Западне Европе, где су заступљене умереноконтинентална и атлантска клима, распрострањене су листопадне шуме. У њима се могу наћи храст, буква, јавор, граб и јасен. Животиње које настањују листопадне шуме су: вукови, медведи, јелени, лисице, веверице и друге врсте. Листопадне шуме према истоку, где је заступљена континентална клима са знатно мањом количном падавина, прелазе у степу. Степе су области обрасле ниском травом са ретким дрвећем. Некада су степе захватале велике површине у источним деловима континента (у Источноевропској низији). Због плодног земљишта на коме је заступљена степска вегетација, људи су почели да је обрађују, култивишу и гаје житарице и индустријске биљке. Данас ова област представља „житницу Европе“. Међу животињским врстама на овим просторима живе: коњи, зечеви, текунице и друге врсте.

У областима средоземне климе, на територији Јужне Европе, природну вегетацију чине средоземне (суптропске) зимзелене шуме и макије. У средоземним (суптропским) зимзеленим шумама заступљени су: приморски бор, чемпрес, храст китњак и храст плутњак. Шуме су данас заступљене на мањим површинама, јер доминирају макије. Макије су биљне зоне у којима преовладавају зимзелене жбунасте врсте. На обрадивим земљиштима средоземне климе највише се гаје маслинe, винова лоза и агруми (лимун, поморанџа и мандарина). Међу животињским врстама на овим просторима живе: козе, магарци, змије, гуштери и друге врсте.

На високим планинама вегетација се мења према надморској висини, што значи да је заступљена вертикална зоналност вегетације. Зона листопадних шума је заступљена на надморским висинама до између 600 и 800 m. Изнад њих су заступљене мешовите шуме на око 800 –1000 m, а потом следе четинарске шуме које расту на висинама од 1000 до између 1800 и 2400 m. Изнад појаса четинарских шума налазе се планински пашњаци, након којих следе подручја где су терени покривени снегом и ледом током целе године

САДА ЗНАШ

• Природне биљне зоне се у Европи смењују у правцу север–југ, по географској ширини (хоризонтална зоналност): тундра, тајга, листопадне шуме, степе, средоземне или суптропске зимзелене шуме и макије.
• У Европи се на високим планинама вегетација мења према надморској висини (вертикална зоналност): листопадна шума, мешовита шума, четинарска шума, планински пашњаци, вечити снег и лед.