7.6. Привреда Европе

Привреда Европе је високо развијена и разноврсна. Заступљене су све привредне делатности, а највећи део активног становништва је запослен у терцијарном и квартарном сектору. Европска привреда је развијена захваљујући природним богатствима, повољним климатским условима, високообразовним кадровима и примени научно-технолошких достигнућа. Међутим, нису све области континента подједнако развијене, јер постоје разлике у привредној развијености између регија и појединих држава. Најразвијеније су државе Западне, Северне и делом Средње Европе, док су неке државе Источне и Јужне Европе слабије развијене. Привредно најразвијеније европске државе су: Немачка, Француска, Велика Британија, Холандија и Италија.

Пољопривреда је у Европи развијена захваљујући плодном земљишту и повољној клими, као и примени низа агротехничких мера (наводњавање, коришћење модерних машина, ђубрење, селекција и укрштање биљака). У развијеним деловима континента заступљена је интензивна пољопривреда, док је екстензивна пољопривреда заступљена у слабије развијеним деловима Европе.

Простране европске низије имају плодно земљиште и познате су по развијеној земљорадњи. Највећи део пољопривредних површина у низијама Источне, Средње и Западне Европе, користи се за гајење претежно ратарских култура (пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа) и поврћа. На плодним брдским и ниским планинским подручјима Западне, Средње и делом Јужне Европе, више је заступљено виноградарство и воћарство (јабука, крушка, кајсија, бресква, трешња и др.). Северни делови Европе, због хладније климе и типова земљишта, погодни су за узгој биљних култура које су прилагођене датим условима (раж, јечам, овас, кромпир). Захваљујући суптропској (медитеранској) клими, јужни делови Европе су погодни за гајење раног поврћа, маслина, винове лозе и јужног воћа (поморанџа, мандарина, лимун, грејпфрут, нар, смоква). Сточарство је претежно развијено у брдско-планинским пределима и низијама као и на фармама које се углавном налазе у близини већих градова. На овим фармама је заступљено интензивно сточарство, а највише се гаје говеда, свиње и живина. Ове фарме су извор велике количине меса, млека и јаја. Шумарство је највише развијено у планинским пределима и на простору Северне Европе, у областима богатим шумама. Риболов је претежно заступљен у државама које имају излаз на Атлантски океан, Норвешко и Северно море, где се налазе богата риболовна подручја.

Индустрија у Европи почиње да се развија у другој половини 18.века. Најпре је почела да се развија тешка, а потом и лака индустрија. Данас су у Европи заступљене све индустријске гране, које се у развијеним државама ослањају на модерну технологију. Најразвијеније индустрије, са великим бројем запослених и високим приходима, су аутомобилска, машинска и електроиндустрија. Највећи центри аутомобилске и машинске индустрије смештени су у Немачкој (Фолксваген, Мерцедес, Ауди, Опел), Француској (Рено, Пежо, Ситроен) и Италији (Фијат, Ферари, Алфа Ромео). Електроиндустрија је позната по производњи електричних уређаја, апарата и телекомуникационе опреме, у чему предњаче компаније у Немачкој (Сименс), Холандији (Филипс) и Шведској (Ериксон). Енергетика се заснива на коришћењу необновљивих и обновљивих енергетких извора. Нафта и гас се као најважнији енергенти експлоатишу из Северног мора, Каспијског језера и са територије Руске Федерације. Међутим, због великих потреба за енергијом, нафта и гас се и увозе из неких Афричких и Азијских држава. Угаљ се као енергент користи све мање јер су резерве у великој мери исцрпљене. Високоразвијене државе све више користе обновљиве изворе енергије: хидроенергију, соларну енергију, енергију ветра и друге. Ипак, ови извори се у Европи и даље не користе у довољној мери. Европске државе које се издвајају по употреби обновљивих извора енергије су: алпске и државе Северне Европе (хидроенергија), државе Јужне Европе (соларна енергија) и државе Западне Европе (енергија ветра).

У услужним делатностима је запослено више од половине становника Европе. Највећи значај имају саобраћај, трговина и туризам. Европски саобраћај одликује густа и савремена саобраћајна мрежа, нарочито у развијеним државама. Заступљени су сви видови саобраћаја, а користе се модерна саобраћајна средства. Tговина је посебно развијена и европске државе остварују највећу трговинску размену у свету. Европске државе претежно увозе разне сировине, енергенте (нафту, гас) и руде, а извозе готове индустријске и пољопривредне производе. Европске државе су места ка којима је усмерена око половине светских туристичких кретања. Међу првих десет водећих и најпосећенијих држава на свету, пет је из Европе, а то су: Француска, Шпанија, Италија, Велика Британија и Немачка. Најпривлачније туристичке регије Европе су: приморски део са острвима Средоземног мора; планине Алпи, Пиринеји и Карпати; и градски туристички центри: Лондон, Париз, Рим, Амстердам, Мадрид, Праг, Барселона, Брисел и други.