Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 2 од 52
U toku

1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије

Из претходног разреда познате су ти природне одлике планете Земље и географски омотач којег чине: литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера. На све ове природне објекте и географски омотач, делује и човек својом активношћу. Активност човека у одређеној мери утиче на промену природних појава и процеса, као и на стварање друштвених објеката, појава и процеса.

Географија је наука која проучава Земљину површину, њене природне и друштвене објекте, појаве и процесе. Географија као наука се дели на физичку, друштвену и регионалну.

О регионалној географији ће бити више речи у 7. области уџбеника, „Географија Европе“.

Први географи који су путовали и боравили у разним крајевима света, бавили су се њиховим описивањем. Због тога је географија, у првим фазама развоја, била описна, или земљописна наука.

Касније, знања о Земљи проширили су бројни истраживачи и морепловци, посебно током периода великих географских открића (15–18. век). Тада започињу детаљнија истраживања непознатих предела. Већ на прелазу из 19. у 20. век издвојила се географска дисциплина која се бавила утицајима између људског друштва и природне средине. Њу је немачки географ Фридрих Рацел назвао анторпогеографија или географија човека. У 20. веку предмет проучавања је проширен и на просторну организацију људског друштва и тако је настала друштвена географија.

Антропогеографија је научна дисциплина која се бави проучавањем односа човека и природне средине (размештај становништва, насеља, културне и привредне одлике простора).

Оснивач српске научне географије је Јован Цвијић, који се успешно бавио како физичком, тако и друштвеном географијом. Проучавао је насеља, порекло становништва и миграције.

Споменик Јовану Цвијићу у студентском парку у Београду

Друштвена географија се бави проучавањем друштвених одлика географског простора: становништва, насеља и привреде. У оквиру својих истраживања користи знања из физичко-географских дисциплина као и многих природних и друштвених наука (медицине, историје, економије, биологије, хемије). Дели се на: географију становништва, географију насеља, економску географију и политичку географију.

Географија становништва проучава број, размештај, кретање и структуре становништва на Земљи. Ова дисциплина се прва развила у оквиру друштвене географије, јер човек и друштво значајно утичу на развој и промене географског простора.

Географија насеља бави се проучавањем људских насеља, њиховим настанком, положајем, развојем и променама у географској средини. Географија насеља се дели на: урбану географију (проучава градове) и руралну географију (проучава сеоска насеља).

Економска географија проучава просторни размештај и развој привреде и производних делатности. Дели се на: аграрну, индустријску, саобраћајну и туристичку географију. Аграрна географија проучава територијални размештај пољопривредне производње у зависности од природних и друштвених фактора. Индустријска географија бави се развојем, улогом и размештајем индустрије. Саобраћајна географија проучава развој, размештај и улогу коју саобраћај има у географској средини. Туристичка географија проучава услове за развој туризма, туристичка кретања и утицај туризма на географски простор. Политичка географија проучава факторе који су условили настанак и развој држава, њихових граница и државног уређења.

Током времена су се развиле и неке нове научне дисциплине које повезују друштвену географију са другим наукама. Неке од тих дисциплина су: историјска географија, медицинска географија и географија културе.

  • Привреда се односи на производњу, размену и потрошњу производа, као и пружање услуга којима се задовољавају различите човекове потребе. О привреди ћеш учити више у 5. области уџбеника, „Привреда“.
  • Делатност је рад, посао или активност којом се неко бави.
  • Економија је наука која проучава правила на којима су засноване активности производње материјалних добара и обављања услуга.
  • Структуре становништва се односе на поделу становништва на основу одређених природних (биолошких) и друштвено-економских карактеристика.
  • Индустрија је привредна делатност везана за машинску прераду сировина. О индустрији ћеш више учити у 5. области уџбеника, „Привреда“.
  • Друштвена географија је област географије којa се бави друштвено-географским карактеристикама географског простора. Проучава друштвене одлике простора: становништво, насеља и привреду.
  • Дели се на: географију становништва, географију насеља, економску географију и политичку географију. У истраживањима користи знања из других наука попут биологије, математике, историје и економије.
  • Својим активностима у природној средини човек и друштво је мењају и прилагођавају себи и својим потребама.