- картографска мрежа
- географска мрежа
- меридијани (подневци)
- гринички меридијан
- паралеле (упоредници)
- екватор
2.1. Географска и картографска мрежа
ПОДСЕТИ СЕ
У претходном разреду географија ти је пружила знања о планети Земљи, њеном облику и величини. Знаш да се умањени лоптасти модел Земље назива глобус. Поред глобуса у учионици за географију постоје и бројне географске карте. Шта примећујеш када детаљније погледаш глобус или географску карту?
Посматрајући глобус и географску карту можеш запазити да се на њима налазе линије, хоризонталне и вертикалне, које чине мрежу. Оне се користе да би се лакше одредила позиција неке тачке. Та мрежа може бити: географска и картографска.
Географска мрежа је мрежа коју чине меридијани (подневци) и паралеле (упоредници) на глобусу, док је картографска мрежа, мрежа меридијана и паралела приказана на географској карти.
Меридијани (подневци) су замишљене, полукружне, вертикалне линије које повезују Северни и Јужни пол. Сви меридијани су исте дужине. Меридијани се називају још и подневци зато што је у свим местима која се налазе на истом меридијану подне у исто време. За почетни (нулти) меридијан узет је онај који пролази кроз место Гринич поред Лондона, због чега је назван гринички меридијан. меридијан Означава се са нула степени (0°) због чега се назива и нултим меридијаном. Он дели Земљину лопту на две полулопте: источну и западну. Меридијана има по 180 на свакој полулопти, што је укупно 360 на читавој Земљи.
Меридијани (подневци) са почетним гриничким меридијаном
ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ
У Гриничу, предграђу Лондона у Енглеској, налази се Краљевскa опсерваторијa. Кроз центар овог места и двориште Краљевске опсерваторије, пролази почетни гринички меридијан.
Паралеле (упоредници) су замишљене, паралелне, кружне линије које обавијају Земљу правцем запад–исток. За разлику од меридијана, паралеле су различитих дужина. Почетна и најдужа паралела је екватор. Означава се са нула степени (0°). Екватор дели Земљину лопту на две полулопте (хемисфере): северну и јужну. Паралела има по 90 на свакој полулопти, што је укупно 180 на читавој Земљи.
Мрежа упоредника (паралела) са највећим, почетним упоредником екватором
| Паралеле (упоредници) | Меридијани (подневци) |
|---|---|
| кружне, хоризонталне линије | полукружне, вертикалне линије |
| међусобно су паралелне | међусобно нису паралелне |
| пружају се у правцу запад–исток (W–Е) | пружају се у правцу север–југ (N–S) |
| обавијају Земљу | спајају полове |
| почетна паралела је екватор | почетни меридијан је Гринич |
| има их 180 (по 90 на обе полулопте – северна и јужна) | има их 360 (по 180 на обе полулопте – источна и западна) |
| одређују географску ширину | одређују географску дужину |
| све су различите дужине | сви су исте дужине |
САДА ЗНАШ
- Географска мрежа је мрежа коју чине меридијани (подневци) и паралеле (упоредници) на глобусу.
- Kартографска мрежа je мрежа меридијана и паралела приказана на географској
карти. - Меридијани (подневци) су замишљене, полукружне, вертикалне линије које
повезују Северни и Јужни пол. - Почетни (нулти) меридијан je гринички меридијан.
- Паралеле (упоредници) су замишљене, паралелне, кружне линије које обавијају
Земљу правцем запад–исток. - Почетна и најдужа паралела је екватор.
АКО ЗНАШ – ПОКАЖИ, РАЗМИСЛИ, ДОКАЖИ