3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске

Структуре становништва подразумевају поделу становништва на основу одређених природних, биолошких и друштвено-економских обележја. Када се становништво дели на основу природних обележја реч је о биолошкој структури. Када се становништво дели на основу друштвено економских обележја у питању је друштвено-економска структура.

Биолошке структуре становништва су повезане са природним карактеристикама као што су: полна, старосна и расна структура.

Полна структура представља однос броја становника мушког и женског пола у укупном становништву. Полна структура може да се мења услед различитих околности. На пример, у случају рата, често се смањује удео мушког, а повећава удео женског становништва.

Старосна структура приказује становништво према старосним групама. Издвајају се три групе: младо становништво (до 14 година), зрело становништво (15–65 година) и старо становништво (више од 65 година). Популација је млада, ако је удео младог становништва преко 35% у укупном становништву. Стара популација је она у којој је удео старог становништва већи од 12% у укупном становништву. Старосна структура становништва зависи од стопе наталитета, морталитета и миграција становништва.

Полна и старосна структура се најчешће приказују полно-старосним пирамидама. То су графици на којима хоризонтална оса (x оса) приказује број или проценат становника према полу, док вертикална (y оса) приказује старост становништва.

Постоје три типа ових пирамида: прогресивни, стационарни и регресивни тип.

Полно-старосна пирамида Сенегал

Прогресивни тип полно-старосне пирамиде има широку основу и узак врх, што значи да је удео младог становништва велики.

Полно-старосна пирамида Јапан

Код регресивног типа полно-старосне пирамиде доњи део и врх су уски, док је средњи део најшири, што значи да је удео зрелог и старог становништва велики.

Полно-старосна пирамида Француска

Стационарни тип полно-старосне пирамиде има изглед правоугаоника што указује да се смањује удео младог становништва, а повећава удео зрелог, или је број младог и зрелог становништва уједначен.

Расном структуром се становништво приказује према одређеним заједничким, наследним телесним обележјима. Ова обележја могу бити боја коже или косе, изглед и боја очију или црте лица. Унутар ове структуре могу се издвојити три основне расе људи.

Током историје су миграције утицале на мешање становништва. Тако су настали мелези или мешовите расе. Припадници ових мешовитих раса претежно насељавају Јужну и Северну Америку и Африку.

Друштвено-економске структуре становништва везане су за народну припадност, језик, верску припадност, степен образовања, занимање и запосленост. Овој структури припадају: етничка, језичка, верска, образовна и економска структура.

Етничком структуром се приказује који део становништва припада једном народу. За територије или државе у којима живе искључиво припадници једног народа каже се да су етнички хомогене. Јапан је пример етнички хомогене државе, зато што у Јапану живи око 98% Јапанаца. Услед миграција становништва, данас је број држава или територија на којима живи само један народ мали. Државе у којима живи више народа називају се етнички хетерогене. Србија је етнички хетерогена, јер у њој живи више народа: Срби, Мађари, Албанци, Роми, Бошњаци и други. Најбројнији народи на свету су Кинези, Индијци, Американци, Индонежани и Бразилци. На свету има око 200 народа који имају више од милион припадника.

Језичка структура представља састав становништва према језику којим људи говоре. Процењује се да у свету постоји преко 7000 различитих језика, од којих половину користе групе мање од 10000 људи. Већина ових језика је на прагу изумирања. Са друге стране, језици који имају највише говорника су: мандарински (традиционални кинески), енглески, француски, шпански, руски, и арапски.

Верска структура показује који део становништва припада одређеној религији. Најраспрострањеније религије на свету су: хришћанство, ислам, хиндуизам, будизам и јудаизам. Овим религијама припада око 90% светске популације.

Хришћанство је настало пре око 2000 година у југозападној Азији. Временом се дели на три велике религије: католичку, православну и протестантску. Црква је грађевина у којој хришћани обављају своје верске обреде. Са око 2,5 милијарди верника, хришћанство је најзаступљенија религија на свету. Највише хришћана, припадника хришћанства, живи у Европи, Аустралији, Северној и Јужној Америци

Католичка црква 3D анимација

Ислам је друга најзаступљенија светска религија, са око 1,8 милијарди верника. Настала је у 7. веку на Арабијском полуострву. Претежно је заступљен у северној Африци, југозападној и југоисточној Азији. Исламска богомоља се зове џамија, а верници муслимани. Хиндуизам је трећа светска религија по броју верника (1,15 милијарди). Настала је на територији данашње Индије. Представља најстарију од свих главних религија. Велики број хиндуиста, припадника хиднуизма, живи у јужној Азији. Њихове богомоље су хинсуисчички храмови.

Будизам је настао у 6. веку пре нове ере, на територији данашње Индије. Верника ове религије има око пола милијарде. Они се зову будисти и претежно живе у источној и југоисточној Азији. Места окупљања верника су будистички храмови. Јудаизам је религија настала на територији југозападне Азије у трећем миленијуму п.н.е. Поклоници ове религије зову се јевреји, а место молитве синагога. Поред наведених религија, постоје и друге које су мање распрострањене (нпр. различите племенске религије). Њихови припадници чине око 2% светске популације. Неки људи не припадају ни једној религији, и не верују у Бога и божанства. Они се зову атеисти.

Састав становништва према писмености и школској спреми представља образовну структуру. Писменост становништва је добар показатељ развијености друштва. У неразвијеним државама света велики део становништва је неписмен. Са друге стране, неписменост је готово искорењена у развијеним државама света и број високообразовних људи се стално повећава. Према неким подацима, стопа писмености у свету је око 90%. Од укупног броја неписмених 59% су жене. Оне у неким државама света немају могућност школовања.

Економска структура становништва представља поделу становништва према економским активностима и занимањима. Према економској структури становништво може бити активно и неактивно. Економски активно становништво чине људи који су запослени или обављају неку економску или привредну делатност. Економски неактивном становништву припадају особе које нису запослене и које издржавају други, попут деце. Овој групи припадају и особе са личним приходом, попут пензионера. Пензионери су раније били активно становништво, а сада примају пензију (лични приход). Економска структура становништва зависи од тога чиме се највећи број становника бави. Ако се већина становника неке државе бави пољопривредом, онда је економска
структура те државе пољопривредна.

Разлике које постоје између људи различитих народа, раса и култура, чине живот интересантнијим и разноврснијим. Различитост треба прихватити и поштовати. Када се разлике не прихватају и не поштују развијају се страх, одбојност, нетрпељивост, непријатељство и насиље. Упознавањем других људи, прихватањем и разумевањем другачијих култура и народа сви постају бољи и богатији. Прихватање и разумевање омогућавају успешну комуникацију и квалитетан заједнички живот једног друштва, државе или људске заједнице.