Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 15 од 52
U toku

3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији

Како се добијају подаци о становништву? Шта представља број становника? Шта су миграције? Колико становника живи на нашој планети?

Савремено доба, које је уследило почетком 20. века и траје и данас, донело је велике промене на свим пољима друштвеног живота. У савременом периоду долази до развоја модерних друштава, стварања нових држава, развоја привреде и светских компанија. Највећа достигнућа савременог доба односе се на развој информационих технологија, медицине, сателитских система и роботике. Међутим, сукоби и ратови у појединим деловима света, климатске промене, загађеност ваздуха, воде и земљишта, остављају лоше последице по животну средину и демографске процесе. Све поменуте појаве утицале су на бројне друштвено-историјске и на савремене демографске процесе. Ови процеси се односе на промене броја становника. Многи од ових процеса су ти познати: демографска експлозија становништва, обимне миграције, демографско изумирање насеља, депопулација.

Роботика представља дизајнирање, конструисање и употребу робота за извођење неких задатака које обично обављају људи.

Највећи пораст становништва, у савремено доба, забележен је у деценијама после Другог светског рата. Од друге половине 20. века до данас светска популација се увећава за нову милијарду становника на око сваких 12 до 17 година. За релативно кратко време, 1960–2022. године (62 године), број становника се повећао за око 5 милијарди. Брзи пораст популације резултат је високих стопа наталитета, дужег животног века, миграција, напретка медицине и здравствених услуга. УН предвиђа да ће највећи пораст популације до 2050. године забележити поједине азијске и афричке државе. Већина ових држава припада мање развијеним или сиромашним државама света. То доноси нове изазове у смањењу сиромаштвa и глади и јачању образовања и здравствених услуга. Са друге стране, пад броја становника забележиће многе европске државе. Процењује се да ће се током наредних деценија број становника смањити за око 15% у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Мађарској. Србија бележи негативан природни прираштај, који је заступљен у многим градовима и селима.

У периоду након Другог светског рата долази до демографске експлозије и пораста стопе наталитета. Због тога се генерација беба рођених током прве две деценије после завршетка Другог светског рата назива „Беби-бум генерација“. Демографи овај пораст објашњавају чињеницом да су породице одлагале стварање потомства током рата, а да је након рата дошло до пораста сигурности и безбедности друштва.

  • Највећи пораст становништва догодио се у периоду после Другог светског рата.
  • Брз пораст популације широм света последица је високих стопа наталитета, дужег животног века, миграција, напретка медицине и здравствених услуга.