Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 18 од 52
U toku

4.3. Величина и функције насеља

Која су највећа насеља по броју становника? Чиме се претежно баве људи у сеоским насељима? Која занимања су заступљена у градовима?

Важни критеријуми у утврђивању типа и облика насеља су величина и функције насеља. Иако је тешко одредити општи критеријум за одређивање типа и величине насеља, најчешћа је подела насеља на сеоска и градска. Величина насеља се односи на број становника тог насеља. Сеоска насеља се према величини деле на: мала (до 500 становника), средња (500–2000 становника) и велика села (више од 2 000 становника). Градска насеља се по величини деле на: мале градове (5 000–20000 становника), градове средње величине (20000 – 100000 становника), велике градове (преко 100000 становника), милионске градове (преко 1000000 становника) и мегаградове (преко 10 милиона становника).

Функција насеља односи се на занимања којима се бави већина становника тог насеља. Највећи део сеоског становништва бави се пољопривредом и у селима је доминантна пољопривредна функција. Ипак, она могу имати и друге функције, које су мање заступљене. То су рударска, туристичка или саобраћајна. Међутим, како пољопривреда преовладава, сеоска насеља су често монофункционална, имају једну функцију.

Становници градова се претежно баве различитим, непољопривредним делатностима. Градска насеља најчешће имају више функција: индустријску, саобраћајну, трговинску, административну, културну и туристичку. Зато су градови претежно полифункционална насеља, имају више функција.

Поред тога што је највећи град на свету, Токио је и пример заштите животне средине. Улице и тротоари у Токију су беспрекорно чисти иако нема контејнера за одлагање смећа. Становници града пажљиво разврставају смеће и одређене типове отпада износе у одређено време, када га сакупљају запослени у градској чистоћи. Смеће се одвози на рециклажу и у фабрике за прераду отпада, где се праве нови производи.

У почетку су сва насеља имала само једну функцију. Развојем насеља и нових делатности, настају насеља са више функција. Постоје насеља у којима, поред бројних функција, доминира једна. Она се обично називају центрима. Зависно од доминантне функције, она могу бити индустријски, рударски, саобраћајни, трговачки, туристички или културни центри.

Индустријска функција је централна у насељима са великим бројем фабрика, индустријских постројења и компанија (нпр. град Крагујевац у Србији). Претежно рударску функцију имају насеља у којима постоје рудници, из којих се експлоатишу рудна богатства, и постројења за прераду руда (нпр. град Бор у Србији). Сабраћајна функција је кључна у насељима кроз која пролазе важне националне и међународне саобраћајнице (нпр. град Ниш у Србији). Ако у насељу постоји значајан број трговачких предузећа и компанија, на важним саобраћајницама, доминантна је трговачка функција (нпр. град Суботица у Србији). Туристичка функција је примарна у насељима са природним и културним вредностима и знаменитостима које привлаче велики број туриста (нпр. Врњачка бања у Србији). Када је насеље седиште послова којима се баве локални, регионални и државни органи власти, у њему преовлађује административна функција (нпр. град Београд у Србији). Бројне установе културе, попут музеја, галерија, позоришта и културних центара, одлика су насеља у којима је културна функција доминантна (нпр. град Нови Сад у Србији).

Врњачка Бања

Италијанско насеље Карара карактеристично је по доминантној рударској функцији. Она се развила захвљујући руднику и каменолому. Карара је позната по вађењу најпознатијег и најцењенијег мермера на свету, који се у грађевинарству сматра украсним каменом. Рударство је почело да се развија у овом насељу пре више од 2000 година, а достигло је свој врхунац у ренесанси. Од комада карарског мермера изграђене су бројне катедрале, палате и исклесана Микеланђелова вајарска дела.

  • Тип и облик насеља одређују се на основу величине и функција насеља.
  • Величина насеља односи се на број становника тог насеља.
  • Сеоска насеља се према величини обично деле на: мала (до 500 становника), средња (500–2000 становника) и велика (више од 2000 становника).
  • Градови по величини могу бити: мали градови (5000–20000 становника), градови средње величине (20000–100000 становника), велики градови (преко 100 000 становника), милионски градови (преко 1000000 становника) и мегаградови (преко 10 милиона становника).
  • Под функцијама насеља подразумевају се све активности везане за живот и рад становништва.
  • Сеоска насеља су често монофункционална и у њима доминира пољопривредна функција. Са друге стране, градска насеља су најчешће полифункционална. Њихове функције могу бити: индустријска, саобраћајна, трговинска, административна, културна, образовна и туристичка.
  • Насеља која имају више функција од којих је једна доминантна се обично називају центрима. Зависно од доминантне функције, она могу бити индустријски, рударски, саобраћајни, трговачки, туристички или културни центри.