4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације

Насеља широм планете Земље временом се мењају. Нека насеља нестају зато што њихово становништво одлази. Нека се развијају, постају већа и модернија, са већим бројем становника. Нека мењају своје функције.

Урбанизација је процес настанка и развоја градова, њиховог просторног ширења, повећања броја градског становништва и ширења утицаја града. Удео градског становништва у укупном становништву показује степен урбанизације. Развој индустрије је створио потребу за бројном радном снагом, које није било довољно у градовима. Из тог разлога је дошло до великих миграција становништва из села у градове и тако се задовољила потреба за радном снагом у градовима. Услед тога, долази до депопулације сеоских насеља, напуштања пољопривреде и пренасељавања градова. Брз темпо раста броја градског становништва назива се урбана револуција. Број градова и градског становништва је све већи широм света. Некада је у свету био доминантан удео сеоског становништва. Године 1800. удео градског становништва у укупном светском становништву износио је око 2%. Данас у градовима живи око 57% светског становништва.

Урбанизација утиче и на настанак нових, ширих урбаних области. Области које настају спајањем великих градова са околним насељима називају се агломерације. Када се више агломерација или градова са сличним функцијама споји дуж саобраћајница настају конурбације.

Најпознатије конурбације у Европи су Рур и Рандстад. Рур (Рурска област) је конурбација у Немачкој. Настала је спајањем индустријских градова Дуизбурга, Есена, Бохума, Хана и Дортмунда. Рандстад је конурбација у Холандији. Обухвата четири највећа холандска града: Амстердам, Ротердам, Хаг и Утрехт, као и њихову околину.

Мегалополис (од грчких речи „мегало“ – велики, и „полис“ – град) настаје спајањем више конурбација на већим просторима. Ове урбане целине настале су у каснијим фазама урбанизације. Реч мегалополис се првобитно односила на простране, урбанизоване зоне на територији Сједињених Америчких Држава. Босваш (Бостон–Вашингтон), Сан-Сан (Сан Диего–Сан Франциско) и Чипитс (Чикаго–Питсбург) су мегалополиси у САД.

Данас, мегалополиси постоје широм света. Највећи је Токаидо (Токио–Осака) у Јапану, са око 60 милиона становника. Највећи кинески мегалополис је ,,Делта Бисерне реке‘‘. Састоји се од девет великих градова. У Европи се издвајају: Енглески мегалополис (Лондон–Ливерпул) и Рајнски (Рандстад, Рур) у Холандији и Немачкој.

Због погоршања услова за живот, буке, гужве у саобраћају, нарушавања животне средине и пренасељености, људи напуштају урбана градска језгра и почињу да живе на ободима градова. Ободни делови градова су добро саобраћајно повезани са градом, ниже су цене земљишта тако да постају привлачни људима за живот. На тај начин настају приградска насеља. Овај процес пресељавања градског становништва у приградска насеља назива се субурбанизација. Некада долази до псеудоурбанизације или ,,лажне‘‘ урбанизације. Овај процес је карактеристичан за неразвијене државе и државе у развоју. Реч је о настанку неплански формираних насеља на ивицама градова. У овим насељима нису заступљени урбани услови. То су делови градских насеља које насељава сиромашно становништво и у којима су услови живота веома лоши. Људи живе без струје, воде и канализације. Ова насеља зову се сиротињска насеља или сиротињске четврти. У различитим деловима света она се другачије називају. У државама Јужне Америке се називају фавеле, а у Индији сламови. Сиротињске четврти постоје и у богатим државама. У њима углавном живе људи који су имигранти и који су имигрирали у потрази за бољим условима живота.