4.7. Село и рурални процеси

У свету постоји велики број села и сеоских насеља. Према подацима из 2022. године, у њима живи око 43% светског становништва. Међутим, у селима се често одвијају процеси деаграризације и дерурализације. Ови процеси се још називају рурални процеси. Деаграризација је процес смањења удела пољопривредних површина и броја људи који се баве пољопривредом. Људи и даље живе на селу, али се све мање баве пољопривредом. Чешће обављају непољопривредне послове у селу или граду. Дерурализација је процес напуштања руралних насеља и пресељења у градска насеља. Процеси деаграризације и дерурализације повезани су са процесом депопулације. Младо и радно способно становништво одлази у већа насеља и градове због бољих животних услова, док у селима остаје претежно старо становништво које не може да се бави пољопривредом.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Да ли знаш да се на обронцима Старе планине налази најнеобичније село у Србији? Реч је о селу Гостуша или, како га зову, „каменом селу“. Све куће у селу зидане су постављањем камених плоча једних на друге, без употребе везивног материјала. Ова техника зове се сувозидица. Куће су и покривене каменим плочама, па је цела кућа, од подрума до крова, грађена у потпуности од камена. Некада је ово село имало до хиљаду становника, а данас има свега стотинак. Ове камене куће су обновљене и стављене под заштиту државе. Данас село Гостуша има туристичку функцију.

Услед деаграризације и депопулације, земљиште, које су становници села обрађивали, постепено ураста у вегетацију. Њиве, баште и оранице, на којима људи више не раде, постају мање плодне. Постепено прелазе у жбунасту или шумску вегетацију, или мењају намену. Поједина сеоска насеља која се налазе у близини градова попримају модернији изглед. Модернизација села се односи на уређивање села асфалтирањем улица, опремљивањем домаћинстава слично градским, и увођењем водовода, канализације, електро и телекомуникационе мреже. На територији ових села се граде трговачке радње, саобраћајнице или угоститељски и индустријски објекти. Временом, оно постаје шире градско подручје, или се налази на периферији града. Процес урбанизације је у овим случајевима веома изражен. Некадашње село Ресник је пример сеоског насеља које је постало део градског подручја – општине Раковица у Београду.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Сликарка Надежда Петровић насликала је Ресник 1904. године. Тада је он још увек био сеоско насеље. Слика се налази у Народном музеју у Београду

Када се сеоска насеља налазе даље од градова и саобраћајница, на већим надморским висинама, често се одвијају процеси депопулације и деаграризације. Многа таква насеља мењају функцију. Уместо пољопривредом, становништво се бави саобраћајем, трговином, туризмом или угоститељством. Данас, многа сеоска насеља имају или прелазе на туристичку функцију и постају етно-села или бањски туристички центри. Позната етно-села у Србији су Сирогојно, Мокра Гора и Гостуша. Села Горња Трепча и Луково данас су популарни бањски туристички центри – Атомска бања и Луковска бања. Сличних примера има и у другим државама широм света