5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде

Привреда је скуп делатности које подразумевају производњу и расподелу материјалних добара и обављање услуга које задовољавају људске потребе.

Привредне делатности могу бити производне и непроизводне (услужне). Производне делатности су оне у којима се нешто производи или ствара. Земљорадници, рецимо, могу да производе воће или поврће, док инжењери и индустријски радници производе различите машине, средства и уређаје. Непроизводне делатности су оне у којима људи пружају одговарајуће услуге. Учитељи или професори образују младе, лекари лече пацијенте, а туристички радници организују путовања.

Целокупна привреда дели се на четири привредна сектора. То су: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни сектор.

Примарни сектор обезбеђује људима основна средства и производе за живот: храну, дрва и индустријске сировине. У примарни сектор се убрајају: пољопривреда, лов и риболов, и шумарство. Секундарни сектор обухвата делатности које се баве коришћењем природних ресурса или прерадом сировина ради добијања нових производа. Секундарни сектор обухвата: рударство, индустрију, грађевинарство и производно занатство.

Терцијарни сектор чине услужне делатности: саобраћај, трговина, туризам, угоститељство и услужно занатство. Квартарни сектор чине непроизводне делатности које обезбеђују функционисање државе. Квартарни сектор укључује: образовање, науку, здравство, културу, полицију, војску, судство и државну управу.

Поједине привредне делатности деле се на привредне гране. Тако се пољопривреда може поделити на земљорадњу и сточарство, а индустрија на тешку и лаку. Привредне делатности су уско повезане, тако да ниједна не може опстати сама за себе. Зато је битно разумети факторе који утичу на развој привреде. Они могу да буду природни и друштвени.

Природни фактори који утичу на развој привреде су: рељеф, клима, геолошка грађа, воде, земљиште, биљни и животињски свет и рудна богатства. Ови фактори чине природну средину. Природна богатства (ресурси) су они делови природне средине које људи прерађују и користе за своје потребе. Могу се поделити на обновљива и необновљива природна богатства. Обновљива природна богатства су: енергија ветра, Сунца и воде, као и биљке и животиње. Необновљива природна богатства су: угаљ, гас, нафта и руде. У зависности од богатства и разноврсности природних ресурса поједине државе су унапредиле одређене привредне делатности. Државе које располажу плодним земљиштем, развиле су пољопривреду, док су оне богате рудама развиле рударство.

Друштвени фактори привредног развоја могу бити: демографски, економско-политички и научно технолошки. Демографски фактори су: број становника, природни прираштај, удео младих и радно способних становника, писменост и степен образовања. Важни економско-политички фактори су степен привредне развијености друштва, међународни односи и политичка стабилност државе. Научно-технолошки фактори везани су за иновације, проналаске и њихову примену у привреди. Ови друштвени фактори мењају природну средину и стварају географску средину. Географска средина је природна средина коју је човек изменио својим активностима и делатностима.

Различити природни и друштвени фактори утичу и на различит степен привредног развоја држава

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Народна Република Кина је један од највећих пољопривредних произвођача у свету. Ово, у значајној мери, постиже захваљујући пространом плодном земљишту. Кина производи пшеницу, пиринач, кромпир, парадајз и друге усеве. Она је такође богата рудама (антимон, волфрам, угаљ и друге) и у њој је развијено рударство