5.2. Пољопривреда и географски простор

Пољопривреда је привредна делатност која обухвата обраду земљишта, узгој биљака и домаћих животиња, обезбеђује храну и сировине за потребе индустрије. Од сировина за индустрију истичу се: биљке, животињско месо, вуна, перје и друго. Пољопривреда је једна од најстаријих и најважнијих људских делатности.

Пољопривреда се дели на две гране: земљорадњу и сточарство. Земљорадња подразумева обраду земљишта и гајење биљних култура. У оквиру земљорадње издвајају се: ратарство (гајење житарица, индустријског и крмног биља), воћарство (гајење воћа), повртарство (гајење поврћа), виноградарство (гајење винове лозе), цвећарство (гајење цветних и осталих украсних биљака). Сточарство обухвата гајење стоке и може се поделити на: говедарство (гајење говеда), овчарство (гајење оваца), козарство (гајење коза), свињогојство (гајење свиња), живинарство (гајење кокошака, патака, гусака, ћурки), коњарство (гајење коња), и пчеларство (гајење пчела).

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Пољопривреда се јавила око 10000 година п.н.е. Тада су номадска племена почела да узгајају пшеницу, јечам, грашак, пасуљ и друге културе. Гајење воћа се јавило у периоду 6000–3000 г. п. н. е., а прва врста која се узгајала су биле смокве. Банане су данас воће које је на првом месту у свету по количини усева. Гаје се и расту у више од 100 држава. Индија је држава која производи највише банана, а следе је Кина, Индонезија, Бразил и Еквадор.

Зависно од природних фактора (рељеф, клима, воде, земљиште и друго) развијају се различите пољопривредне гране. У низијама, у умерено-континенталним климатским областима гаје се ратарске културе: житарице, уљарице, индустријско биље. У унутрашњости континената, у низијским пределима са изразито оштром континенталном климом, где преовлађују степе, углавном су заступљени ратарство и сточарство. На овим просторима људи претежно гаје
коње, овце и житарице.

У областима тропске климе, са високим температурама, узгајају се тропске биљне културе, попут маниоке, батата, банана, кафе и шећерне трске. У субполарним климатским областима, где владају неповољни климатски услови са ниским темпeратурама и где преовлађују тундре, становништво се претежно баве сточарством и узгојем ирваса.

На просторима брдско-брежуљкастих предела, умерено-континенталне климе, становници се баве воћарством и виноградарством. У планинским пределима, у условима планинске климе, ливаде и пашњаци су одлична основа за развој сточарства и узгоја говеда, оваца и коза.

ДА ПОЈАСНИМО

Уљарице су биљне културе чије се семе или плод користе за добијање уља, која људи користе у исхрани, или се прерађују у индустрији. У уљарице се убрајају: сунцокрет, уљана репица и соја.

Развој пољопривредних грана зависи од различитих друштвених фактора. На пример, савременим агротехничким мерама се постижу већи приноси и квалитет пољопривредних производа. У њих се убрајају: мелиорација (наводњавање и одводњавање), хемизација (употреба хемијских средстава у пољопривреди), механизација (употреба машина у пољопривреди), селекција и укрштање биљака (развој нових биљних врста отпорних на болести и друго). Ове мере су доступне у привредно развијенијим државама, док привредно мање развијене државе мање користе агротехничке мере или их уопште не користе. На основу улагања у гајење биљака и животиња, приноса и начина производње, пољопривреда се дели на екстензивну и интезивну.

Екстензивна пољопривреда је тип пољопривреде који се користио у прошлости, али се у неким државама задржао до данас. Представља старији и једноставнији тип обраде земље који и у великој мери зависи од природних услова. Одликује се ситним улагањима, скромном или безначајном употребом модерних техника и технологија, малим приносима и малим утицајем на животну средину.

Интензивна пољопривреда је модеран облик пољопривредне производње. Подразумева крупна улагања, примену савремених агротехничких мера и машина, велике приносе, али и негативан утицај на животну средину. Хемијска средства, вештачко ђубриво и машине које се користе често загађују воду, земљиште и ваздух, а самим тим и животну средину. Негативан утицај интензивне пољопривреде на окружење огледа се и у крчењу шума и остале вегетације, што доводи до ерозије.

Услед негативних утицаја, током последњих деценија, у свету је све више заступљена органска или еколошка пољопривреда. Органска (еколошка) пољопривреда подразумева производњу здраве хране помоћу обновљивих извора енергије и природног ђубрива. Хемијска средства (вештачка ђубрива, пестициди и др.) се не користе. Еколошка пољопривреда је омогућила унапређење и развој пољопривреде и села. Овај тип производње доприноси очувању природних ресурса и животне средине, и даје здраве производе. Он не нарушава и не загађује животну средину. Правилним и одговорним односом према географској средини постиже се економска развијеност, побољшава се квалитет животне средине и смањују се друштвене разлике. Еколошка пољопривреда је заступљена у неким високо развијеним европским државама, као што су Холандија, Данска и Словенија.