5.4. Саобраћај, туризам и географски простор

Саобраћај је услужна привредна делатност која се бави превозом људи, робе и преносом информација. Превоз се обавља саобраћајним средствима, као што су: бицикли, аутомобили, возови, бродови и авиони. Ова средства могу да се користе захваљујући саобраћајној инфраструктури.

Саобраћајну инфраструктуру чине путеви, мостови, тунели, железничке пруге, метро (подземна железница), аутобуске станице, аеродроми, морске и речне луке. Она омогућава људима да путују ван места сталног боравка. Према средини у којој се одвија, саобраћај може да се подели на: копнени, водни, ваздушни, телекомуникациони и космички.

Копнени саобраћај обухвата све врсте саобраћаја које се одвијају на саобраћајницама на копну. То су:

• друмски саобраћај – одвија се по локалним, регионалним, магистралним путевима и аутопутевима. Превозна средства су: бицикли, аутомобили, аутобуси, трактори и камиони. Највише путника у свету користи друмски саобраћај (око 80%);
• железнички саобраћај – одвија се на железничким пругама. Јефтинији је у односу на друмски саобраћај када је у питању транспорт робе. Њиме се превози велики број путника и робе. Главна превозна средства су возови, трамваји и метрои;
• цевоводни саобраћај – обухвата транспорт течности, нафте или гаса, на даљину. Он се одвија цевима, односно нафтоводима и гасоводима, и обезбеђује енергетску сигурност

ДА ПОЈАСНИМО

Метро је систем подземне железнице. Појам метро се односи и на врсту превозног средства које се креће по подземној железници.

Водни саобраћај се одвија на воденим површинама: морима, океанима, каналима, језерима и рекама. За превоз воденим путем користе се бродови, трајекти, танкери, глисери и чамци. Важну улогу у водном саобраћају имају луке. То су приморски објекти изграђени за пристајање бродова и других пловећих објеката. Водни саобраћај је најјефтинији вид саобраћаја. Готово 80% светске трговине и превоза робе врши се овим видом саобраћаја.

Ваздушни саобраћај је најбржи, али и најскупљи вид превоза људи и робе. Летелице, попут авиона, хеликоптера и хидроавиона користе се као превозна средства ваздушног саобраћаја између ваздушних лука – аеродрома. Полетање, лет и узлетање летелица прати контрола лета која осигурава да лет прође безбедно.

Телекомуникациони саобраћај обухвата пренос информација, слика, звукова или порука између два или више корисника на даљину. Обухвата телефонске, кабловске, мобилне, интернет или сателитске везе. Оне спајају компјутерске и друге оперативне системе широм света

Космички саобраћај је најмлађи вид саобраћаја. Њиме се изучавају атмосфера и космос. Превозна средствa космичког саобраћаја су вештачки сателити и спејс шатлови (свемирски транспортни системи). Помоћу сателита се сакупљају и преносе информације. Спејс шатловима се људи и разна опрема за истраживање превозе у Земљину орбиту.

Спејс шатл 3D анимација

У државама које излазе на море, или имају велики број острва, као што су Грчка, Филипини и Индонезија, водни саобраћај је веома развијен. Становници који живе на острвима и туристи који на њих путују користе нека од превозних средстава воденог саобраћаја, рецимо трајекте и бродове.

С друге стране мање, континенталне државе, попут Чешке, Словачке и Србије, највише користе друмски и железнички саобраћај. Велике државе, Кина, Руска Федерација и САД, поред наведених, користе у великој мери и ваздушни саобраћај. Он омогућава бржипрелазак великих раздаљина.

Економски развијене државе граде савремене саобраћајнице за све видове саобраћаја заступљене на њиховој територији. Саобраћај омогућава брз транспорт људи, сировина, роба и услуга и развој многих привредних делатности. Због убрзаног развоја саобраћаја настаје бука, испуштају се издувни гасови из возила и загађује ваздух, граде се саобраћајнице на великим површинама и на плодном земљишту.

Како би се превазишли проблеми загађења животне средине, све више се користе тзв. еколошка возила. Она користе обновљиве изворе енергије: биогориво, соларну или електричну енергију. Захваљујући томе знатно мање утичу на загађење ваздуха. Оваква возила су заступљенија у високоразвијеним државама, али се мање користе у односу на класичне аутомобиле који сагоревају нафту или бензин.

Туризам

ПОДСЕТИ СЕ

Која превозна средства највише волиш да користиш? Зашто? Колико често и чиме путујеш? Где обично путујеш? Како изгледа твоје идеално путовање?

Туризам је привредна делатност која обухвата путовање људи ван места сталног боравка ради, одмора, спорта, рекреације, лечења или упознавања са природним лепотама и културно историјским споменицима. Што су саобраћајна повезаност и доступност боље, већи број туриста посећује одређено место, знаменитост или догађај.

Према територији на којој се одвија, туризам може бити унутрашњи, међународни и транзитни. Унутрашњи туризам одвија се унутар једне државе, а међународни између неколико држава. Транзитни туризам подразумева кратко задржавање туриста на једном месту док путују ка другом месту.

За развој туризма, поред саобраћајне инфраструктуре, важне су туристичке вредности и смештајни објекти. Туристичке вредности могу бити природне и антропогене.

Природне туристичке вредности могу бити: планине, кањони, клисуре, пећине, водопади, вулкани, термоминерални извори, реке, језера, плаже, биљни и животињски свет. Антропогене туристичке вредности чине објекти, догађаји или манифестације. То су: културно-историјски споменици, археолошка налазишта, верски објекти, етно-насеља, концерти и карневали. Према врсти туристичких вредности које се посећују туризам може бити: приморски, планински, градски, језерски, археолошки, еколошки, културни, бањски и сеоски. Смештајни објекти су места где бораве туристи. То могу бити: хотели, мотели, пансиони, апартмани, планинарски домови или сеоска туристичка домаћинства.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Географска знања о другим државама, културама, обичајима или природним богатствима користи ће ти приликом сналажења у свету. Ако одеш у неки будистички храм или нечији дом у азијској земљи, треба да изујеш ципеле. У Аризони треба да знаш да не узимаш кактус као сувенир с пута, јер је то кажњиво законом. Ако размишљаш да отвориш плантажу кафе, треба да знаш да она не може да успе у Данској. Уколико добро познајеш туристичка места и знаменитости можеш да радиш за неку туристичку компанију. Познавање обичаја и свакодневног живота људи и природног окружења у другим државама може ти помоћи да пронађеш посао и избегнеш неспоразуме и непријатне ситуације.

Број туриста широм света је у сталном порасту. Према броју страних туриста и оствареној заради од туризма водећи континенти света су Европа и Северна Америка. Водеће туристичке дестинације света су: Француска, Шпанија, САД, Турска и Италија. Нека од најпосећенијих и најпривлачнијих места за боравак туриста су обалe Медитеранског и Карипског мора, планине Алпи, Карпати и Хималаји. Значајну посећеност бележе и језера на Алпима и Велика Америчка језера, као и велики градови, попут Лондона, Париза, Њујорка и Шангаја.

Туризам подстиче развој многих привредних делатности: пољопривреде, трговине, саобраћаја и индустрије. Утиче на повећање прихода, запошљавање радне снаге, на развој образовања, културе, здравства, спорта и рекреације. Међутим, изградњом бројних туристичких објеката и ширењем туристичких насеља нарушава се животна средина. Развој туризма подразумева и велику потрошњу воде, огромне количине отпада и буку коју често стварају туристи. Туризам убудуће треба да се развија уз одржавање квалитета животне средине. Неке државе већ спроводе туризам на начин којим се штите туристичке вредности и животна средина (уводе одређене забране и ограничења). На острву Галапагос је број туриста ограничен како би се смањило загађење животне средине. У Венецији се број туриста ограничава тако што се наплаћује улазак у град. На овај начин се смањују бука, гужва, количина отпада и загађење воде и ваздуха