Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 32 од 52
У току

6.3. Појам и функције државних граница

Како се државе деле на основу величине територије? Шта је енклава? Чиме је територија једне државе одвојена од територије других држава?

Људске заједнице, од далеке прошлости, настоје да поделе одређене територије и да их на неки начин ограниче. Често су подизале зидове, утврђења или канале стварајући границе ради одбране од непријатеља. Границе су утвђиване и на основу појединих природних објеката: планина (њихових гребена), река и језера.

Државна граница је замишљена линија која раздваја једну државу од околних држава. Она раздваја територију државе не само на копну, већ и у подземном, морском и ваздушном простору. На терену се обележава постављањем граничних знакова. Данас се границе између држава одређују прецизним мерењима и утврђују договором и међународним уговорима. Границе држава могу да буду: природне и вештачке (политичке).

Природне границе су представљене природним објектима: планинама (њиховим гребенима), рекама и језерима. Пример природне границе је планински венац Старе планине који већим делом прати граничну линију између Србије и Бугарске. Река Дрина, такође, представља већи део природне границе између Србије и Босне и Херцеговине, док река Дунав чини већи део природне границе између Бугарске и Румуније.

Вештачке границе пресецају одређену природну целину, а утврђене су на основу међународних уговора између држава. Граница између Србије и Мађарске је пример вештачке границе. Овакве границе су често геометријски праве и прате линије меридијана и упоредника (праве линије на картама). На Афричком континенту преко 40% граница су вештачке.

У зависности од односа међу државама границе могу да имају различите функције: баријерну, филтрирајућу, контактну и интеграциону.

Баријерне (изолујуће) границе настају као последица одређених политичких ситуација (рат, несугласице међу државама и др.) и карактеришу се затвореношћу граница. Филтрирајућу улогу имају границе на којима се строго контролише проток људи и робе. Контактне границе су отворене за проток људи, робе и капитала. Одликују се стабилним и добросуседским односима између држава. Интеграционе или повезујуће границе подразумевају одсуство пасошке контроле и отвореност у свим сферама друштвеног живота: привреда, култура, образовање и др. Границе између држава чланица Европске уније су интеграционе.

Границе имају и правну, контролну и војну функцију Правна функција границе означава просторну независност и заштиту државе коју осигуравају надлежне државне институције – полиција, војска, судство и друге. Контролна функција се односи на контролу робе, путника и путничке документације (пасош, виза, радна дозвола) на граничним прелазима. Гранични прелаз је место одређено за прелазак робе и путника преко државне границе у друмском, железничком, ваздушном и водном саобраћају. Војна функција подразумева заштиту границе, као одбрамбене линије, коју врши војска за случај спољних напада. На стабилност и непроменљивост граница највише утичу политичка, економска и војна моћ државе.

Промене граница су током историје настајале услед оружаних сукоба, а данас се проблеми око граница претежно регулишу међународним уговорима. Између држава треба да се одржавају и подстичу добросуседски односи и рад на унапређењу привредних и других видова сарадње, како би границе биле и остале непромењене.

Савремене државне границе су замишљене као мембране, контактне зоне између држава. У прошлости су границе биле широке зоне са неодређеном припадношћу – „ничија земља“. Обично су то биле пустиње, шуме, планине или мочваре. Позната је била ненасељена зона ширине 50–90 km која је неколико векова раздвајала Кину од Кореје. Данас је Кина држава са најдужом копненом границом на свету (22000 km), док најкраћу копнену границу има Гибралтар (1,53 km).

Међу најнеобичним границама на свету, налази се она између Белгије и Холандије која је поделила град Барле, на две територије: Барле-Хертонг, који припада  Белгији,  и Барле-Насау, који припада Холандији. Међународна граница која пролази кроз град Барле на тротоарима и на улицама означена је белим крстићима и  металним круговима. Граница пролази кроз град преко улица, паркова, дворишта и кућа. Необичан случај је пролазак границе кроз продавницу сувенира у Холандији и излазак иза супермаркета у Белгији. Поједине куће и домаћинства су подељена на пола, па им се тако део простора налази у Белгији а део у Холандији.

  • Капитал представља новчану вредност имовине или других ресурса. Често се улаже у производњу или неку другу привредну делатност са намером да се увећа.
  • Пасош је путни документ који држава издаје својим држављанима. Омогућава људима да прелазе границе између држава.
  • Виза је документ који омогућава људима да уђу, бораве или пређу преко територије државе која им издаје овај документ.
  • Радна дозвола је документ који омогућава особи која није држављанин одређене државе да се у њој запосли.
  • Државна граница је замишљена линија која раздваја једну државу од околних држава.
  • Природне границе су представљене природним објектима: планинама, рекама и језерима.
  • Вештачке границе пресецају одређену природну целину, а утврђене су на основу међународних уговора између држава.
  • Границе се према функцији могу поделити на четири основна типа: баријерне, филтрирајуће, контактне и интеграционе. Оне могу имати и друге функције, попут: правне, контролне и војне.
  • Правна функција границе означава просторну независност и заштиту државе коју обезбеђују надлежне државне институције – полиција, војска, судство и друге.
  • Контролна функција односи се на контролу робе, путника и путничке документације (пасош, виза, радна дозвола) на граничним прелазима.
  • Војна функција подразумева заштиту границе, као одбрамбене линије, коју врши војска за случај спољних напада.