Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 33 од 52
U toku

6.4. Главни град државе

Шта је град? Који је главни град Србије?

  • Престоница је у прошлости означавала „место престола монарха“.
  • Амбасада је представништво једне државе која се најчешће налази у главном граду друге државе, са којом се одржавају политички односи.

Главни град државе је град у коме се налазе седишта законодавне (парламент или народна скупштина), извршне (влада) и судске власти (судство) једне државе. Главни град је обично административни, привредни, културни, образовни или туристички центар и симбол државе. Главни град може, али не мора да буде највећи град у држави. Другачије се назива престоница. У главном граду се налазе различите институције, културно-историјски споменици, универзитети, зграде представништва власти и амбасаде.

Током историје многе државе су мењале главне градове. Промене се врше због историјских, војних, одбрамбених, привредних, демографских и других разлога. Рецимо, Пољска је више пута мењала свој главни град. Прво је главни град био Гњезно. Услед ширења територије државе, ова престоница је уништена од стране непријатеља и Краков је постао нови главни град. Различити политички догађаји утицали су на то да данас Варшава, која има централни положај у држави, буде престоница Пољске.

Бразил је 1960. године преместио своју престоницу из Рио де Жанеира, који се налази на обали океана, према унутрашњости државе у новосаграђени град Бразилију. Главни разлози премештања престонице били су пренасељеност обала Бразила, насељавање унутрашњости државе и равномернији привредни развој. Најновији пример премештања престонице одвија се у Индонезији. Џакарта, главни град Индонезије, све више тоне услед пренасељености, мале надморске висине и мочварног терена. С обзиром да су две петине града испод нивоа мора и да су климатске промене све учесталије, предвиђања су да ће град до 2050. бити потопљен. Због тога је влада у Индонезији донела одлуку да главни град буде премештен и да се будућа престоница Нусантара изгради на острву Борнео.

Постоје државе које су мењале назив главних градова или враћале старе називе. Државе су најчешће мењале називе главних градова након стицања независности или промене државног уређења. Неки главни градови су добили називе по именима политичких вођа. Титоград је био главни град једне од република у саставу бивше Југославије, Црне Горе, а назив је добио по тадашњем председнику Југославије, Јосипу Брозу Титу. Данас је то Подгорица, главни град Црне Горе. Санкт Петербург је у прошлости био престоница царске Русије. Он се током једног периода звао Лењинград, услед промене уређења. Ово име добио је по Владимиру Иљичу Уљанову Лењину, некадашњем руском државнику. Астана, главни град Казахстана, једно време је носио назив Нурсултан, по бившем председнику државе. Међутим, 2022. године донета је одлука да се Нурсултану врати старо име Астана.

Главни градови се могу поделити на два типа: европски и амерички.

Европски тип главног града је, пре свега, културни, политички, економски, образовни, научни и туристички центар државе. Он је често најмногољуднији град у држави и симбол економске моћи државе. Овом типу припадају стари градови који имају дугу историју и традицију, као што су: Рим (Италија), Атина (Грчка), Беч (Аустрија), Париз (Француска), Лондон (Уједињено Краљевство) и Београд (Србија).

Амерички тип главног града има само политичку и административну функцију, и није највећи град у држави. У њему се налазе државни органи власти који доносе важне политичке одлуке. Вашингтон (САД), Отава (Канада), Канбера (Аустралија) и Бразилија (Бразил) су примери америчког типа града. Неке државе имају два или више главна града у којима се налазе седишта државних институција. Јужноафричка Република има три главна града: Преторију (седиште владе), Кејптаун (седиште скупштине) и Блумфонтејн (седиште судске власти). Холандија незванично има два главна града, Амстердам и Хаг. У Хагу се налазе седишта владе и краља, као и већина амбасада, док владар заклетву полаже у Амстердаму.

Главни град Боливије, Ла Паз

Беч је више година за редом проглашен најбољим главним градом за живот на свету. Беч је добио ову титулу захваљујући одличној инфраструктури са добро развијеном и поузданом мрежом јавног превоза, здравом водом, одличним здравственим системом, широким културним и образовним могућностима, ниском стопом криминала и великим избором квалитетних станова и кућа за живот људи.

  • Главни град државе је град у коме се налазе седишта законодавне, извршне и судске власти те државе.
  • Главни град је обично административни, привредни, културни, образовни или туристички центар и симбол државе.
  • Премештање престоница се врши због историјских, војних, одбрамбених, привредних, демографских и других разлога.
  • Европски тип главног града је, пре свега, културни, политички, економски, образовни, научни и туристички центар државе.
  • Амерички тип главног града има само политичку и административну функцију, и није највећи град у држави.