6.5. Облици владавине

Облик владавине (државно уређење) одређује начин на који се власт и управа бирају у држави. Основни облици владавине су: монархија и република.

Монархија је облик владавине у којој врховна власт у потпуности или делимично припада монарху – владару. Монарх може имати различите титуле: краљ, цар, кнез, војвода, емир или султан. У зависности од титуле монарха, држава може бити: краљевина, царевина, кнежевина, војводство, емират или султанат. Монархија је настарији облик владавине у коме је владарска титула наследна.

Монархије се најчешће деле на: апсолутне (апсолутистичке), теократске и парламентарне (уставне). Апсолутна (апсолутистичка) монархија је облик владавине у којој владар има потпуну (апсолутну) власт у држави. Највише апсолутистичких монархија, налази се у југозападној Азији: Уједињени Арапски Емирати, Катар, Кувајт, Саудијска Арабија, Оман и Брунеј. Теократска монархија је облик владавине у којем религија има доминантну улогу. Такав је случај са државом Ватикан, која се још зове „папска држава“. Она је седиште папе, поглавара римокатоличке цркве. Папа има потпуну власт у Ватикану и он је једини теократски монарх у Европи. Парламентарна (уставна) монархија је облик владавине у којој монарх има више симболичне надлежности, док власт припада парламенту (народној скупштини). Парламентарне монархије се претежно налазе у Европи, а то су краљевине: Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Холандија, Белгија, Норвешка, Шведска, Данска и Шпанија. У монархије се убрајају и три кнежевине: Андора, Лихтенштајн и Монако, једно војводство, Луксембург, и једна царевина, Јапан. Јапан представља најстарију наследну монархију на свету.

Република је облик владавине у којем председника и чланове органа државне власти бира становништво на изборима који се одржавају у одређеним временским размацима. Републике се обично деле на парламентарне и председничке. У парламентарним републикама законодавна власт припада парламенту (народној скупштини), а влада и њен председник (премијер) имају извршну власт. Председник републике има више симболичну улогу. Примери парламентарних репубика су: Аустрија, Немачка и Србија. Председничке републике су оне у којима председник републике има већину власти. Неке председничке републике су: Белорусија и САД. У савременом свету смањује се број монархија, а повећава број република. Највећи број држава данас су републике, поред већ наведених, то су: Србија, Бугарска, Хрватска, Италија, Француска, Мексико, Бразил и друге.