6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата

Утицај Другог светског рата огледа се у бројним политичким променама широм света, настанку нових држава и променама државних граница, до којих је дошло након окончања рата. Једном речју, Други светски рат је утицао на измене политичко-географске карте света. До Другог светског рата је на формирање политичко-географске карте света у великој мери утицао процес колонизације. Колонизација је процес у коме велике колонијалне силе освајају економски, политички и војно слабије државе и територије. У том процесу им намећу свој политички, економски и културни утицај. Велике колонијалне силе и привредно моћне европске државе, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија и друге, имале су своје колоније на другим континентима. Међутим, после Другог светског рата, разрушене и исцрпљене европске колонијалне силе нису биле у могућности да одржавају своје колоније на другим континентима. То је довело до осамостаљења многих држава и процеса деколонизације.

Деколонизација је процес ослобађања колонија од колонијалне власти великих сила и формирања самосталних држава. Процес деколонизације почиње са падом економске моћи колонијалних сила. Највеће промене су се десиле на политичким картама Африке и Азије. У овим деловима света некадашње колоније европских држава стекле су сувереност и постале независне државе. У Африци су само четири државе биле независне пре Другог светског рата, док су остале афричке територије биле под колонијалном управом Велике Британије, Немачке, Француске, Португалије, Белгије и Италије. Ослобађање од колонијалне власти (деколонизација) у Африци започиње 50-тих и траје током 60-тих и 70-тих година 20. века, када независност стиче већина данашњих држава. Неке од њих су: Алжир, Конго, Мароко и Танзанија. На територији Азије се највећи број држава, такође, ослободио колонијалне власти и прогласио независност након Другог светског рата. У Јужној Азији су независност прогласиле Индија, Пакистан, Бангладеш и Шри Ланка, које су до тада биле колоније Велике Британије. У Југоисточној Азији од некадашњих колонија Велике Британије, Француске и Холандије формирале су се нове независне државе. Неке од њих су: Вијетнам, Малезија, Индонезија и Камбоџа. У Југозападној Азији стварају се независне државе: Израел, Јордан, Сирија, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и друге. На истоку Азије, Народна Република Кина је постала независна држава, а на полуострву Кореја формиране су две независне државе: Северна Кореја и Јужна Кореја. Након распада државе СССР (1991. године) формира се 15 држава, од тога осам у Централној Азији (Јерменија, Азербејџан, Грузија, Казахстан, Киргистан, Туркменистан, Узбекистан и Таџикистан). На простору Средње и Јужне Америке већина држава је стекла независност током 19. века, ослободивши се колонијалне власти Шпаније и Португалије.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Политичка карта Африке је претрпела највеће промене након Другог светског рата. Пре тога независне су биле само четири државе: Египат, Етиопија, Јужноафричка Република и Либерија. Најзначајнија година у борби за независност држава у Африци била је 1960. година када је независност стекло 17 држава. Та година је названа „Буђење Африке“. Данас на простору Африке постоје 54 независне државе.

Међутим, поједине територије су и даље биле под управом других европских сила (В. Британије, Француске и Холандије). Након Другог светског рата, неке од ових територија (на простору Средње и Јужне Америке) стичу независност и постају суверене државе: Гвајана, Белизе, Суринам, и острвске државе: Барбадос, Јамајка, Доминика и друге. Данас су у колонијалној зависности остала поједина мања острва у Средњој Америци и Океанији. Иако су многе бивше колоније формално стекле независност, нису се у потпуности ослободиле зависности од бивших колонијалних сила. Оне су често под неоколонијалним утицајем.

Неоколонијализам је процес настојања великих и утицајних држава или некадашњих колонијалних сила да друге независне државе ставе под свој утицај (политички, привредни, културни и други). На географским картама у атласу погледај где се данас налазе неке од држава поменутих у тексту