Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 36 од 52
U toku

6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата

Шта је политичко-географска карта? Како се политичко-географска карта Европе променила после Другог светског рата?

Утицај Другог светског рата огледа се у бројним политичким променама широм света, настанку нових држава и променама државних граница, до којих је дошло након окончања рата. Једном речју, Други светски рат је утицао на измене политичко-географске карте света. До Другог светског рата је на формирање политичко-географске карте света у великој мери утицао процес колонизације. Колонизација је процес у коме велике колонијалне силе освајају економски, политички и војно слабије државе и територије. У том процесу им намећу свој политички, економски и културни утицај. Велике колонијалне силе и привредно моћне европске државе, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија и друге, имале су своје колоније на другим континентима. Међутим, после Другог светског рата, разрушене и исцрпљене европске колонијалне силе нису биле у могућности да одржавају своје колоније на другим континентима. То је довело до осамостаљења многих држава и процеса деколонизације.

Деколонизација је процес ослобађања колонија од колонијалне власти великих сила и формирања самосталних држава. Процес деколонизације почиње са падом економске моћи колонијалних сила. Највеће промене су се десиле на политичким картама Африке и Азије. У овим деловима света некадашње колоније европских држава стекле су сувереност и постале независне државе. У Африци су само четири државе биле независне пре Другог светског рата, док су остале афричке територије биле под колонијалном управом Велике Британије, Немачке, Француске, Португалије, Белгије и Италије. Ослобађање од колонијалне власти (деколонизација) у Африци започиње 50-тих и траје током 60-тих и 70-тих година 20. века, када независност стиче већина данашњих држава. Неке од њих су: Алжир, Конго, Мароко и Танзанија. На територији Азије се највећи број држава, такође, ослободио колонијалне власти и прогласио независност након Другог светског рата. У Јужној Азији су независност прогласиле Индија, Пакистан, Бангладеш и Шри Ланка, које су до тада биле колоније Велике Британије. У Југоисточној Азији од некадашњих колонија Велике Британије, Француске и Холандије формирале су се нове независне државе. Неке од њих су: Вијетнам, Малезија, Индонезија и Камбоџа. У Југозападној Азији стварају се независне државе: Израел, Јордан, Сирија, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и друге. На истоку Азије, Народна Република Кина је постала независна држава, а на полуострву Кореја формиране су две независне државе: Северна Кореја и Јужна Кореја. Након распада државе СССР (1991. године) формира се 15 држава, од тога осам у Централној Азији (Јерменија, Азербејџан, Грузија, Казахстан, Киргистан, Туркменистан, Узбекистан и Таџикистан). На простору Средње и Јужне Америке већина држава је стекла независност током 19. века, ослободивши се колонијалне власти Шпаније и Португалије.

Политичка карта Африке је претрпела највеће промене након Другог светског рата. Пре тога независне су биле само четири државе: Египат, Етиопија, Јужноафричка Република и Либерија. Најзначајнија година у борби за независност држава у Африци била је 1960. година када је независност стекло 17 држава. Та година је названа „Буђење Африке“. Данас на простору Африке постоје 54 независне државе.

Међутим, поједине територије су и даље биле под управом других европских сила (В. Британије, Француске и Холандије). Након Другог светског рата, неке од ових територија (на простору Средње и Јужне Америке) стичу независност и постају суверене државе: Гвајана, Белизе, Суринам, и острвске државе: Барбадос, Јамајка, Доминика и друге. Данас су у колонијалној зависности остала поједина мања острва у Средњој Америци и Океанији. Иако су многе бивше колоније формално стекле независност, нису се у потпуности ослободиле зависности од бивших колонијалних сила. Оне су често под неоколонијалним утицајем.

Неоколонијализам је процес настојања великих и утицајних држава или некадашњих колонијалних сила да друге независне државе ставе под свој утицај (политички, привредни, културни и други). На географским картама у атласу погледај где се данас налазе неке од држава поменутих у тексту

  • Колонизација је процес у коме велике колонијалне силе освајају економски, политички и војно слабије државе и територије и намећу им свој политички, економски и културни утицај.
  • Деколонизација је процес ослобађања колонија од колонијалне власти и формирања самосталних држава захваљујући паду економске моћи колонијалних сила. Овај процес је највише утицао на промене политичких карти Африке и Азије.
  • Неоколонијализам је процес настојања великих и утицајних држава или некадашњих колонијалних сила да друге независне државе ставе под свој утицај (политички, привредни, културни и други).