Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 37 од 52
У току

6.8. Територијални интегритет и спорови држава

Шта су државне границе? Како држава стиче суверенитет и међународно признање?

Територијални интегритет државе представља целовитост и очување територије државе и неповредивост њених граница. Успоставља се међународним уговорима и правима везаним за заштиту територија свих држава. Међутим, некада територијални интегритет државе бива нарушен. До овога долази када постоји захтев за отцепљењем дела територије или приликом њеног насилног одузимања од одређене државе.

Основни облици угрожавања територијалног интегритета су сецесионистички покрети и територијални спорови. Сецесионистички покрети представљају тежњу за одцепљењем неког дела независне државе и његово припајање другој држави, или формирање нове независне државе. Територијални спорови настају када се две државе сукобљавају око дела територије за које обе сматрају да им припада.

Територијални спор у планинској области Кашмир између Индије и Пакистана траје од 1947. године, када су обе државе стекле независност од Велике Британије. Кашмир је најстарији нерешени међународни спор. Индија никада није званично потврдила поделу Кашмира, док пакистанска страна признаје Кашмир за своју територију.

Референдум је облик учешћа народа у вршењу власти. Грађани се путем референдума изјашњавају о неком питању: законодавном, политичком, финансијском или другом.

Територијални интегритет Републике Србије угрожен је када су политичари албанске националне мањине 2008. године, која чини већину становништва у Аутономној Покрајини (АП) Косова и Метохије, једнострано прогласили независност. Након НАТО бомбардовања државе СРЈ 1999. године, АП Косово и Метохија је у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН стављена под управу УНМИК-а. Иако су неке државе УН-а признале независност Косова и Метохије, то није међународно призната држава. Према одлуци Уједињених нација (резолуција 1244) и Уставу Републике Србије Косово и Метохија је саставни део Србије.

Аутономија значи самоуправа, самосталност и независност.

Савет безбедности УН задужен је за очување мира и безбедности у свету.

УНМИК је скраћеница за Привремену административну мисију Уједињених нација на Косову и Метохији.

Арапско-израелски спор представља политички и војни сукоб између Израела и других арапских држава на територији Југозападне Азије и у Северној Африци. Спор постоји од 1947. године, када територија Палестина стиче независност од Велике Британије. Тада је предложена подела ове територије на две независне државе: јеврејску (Израел) и арапску (Палестина). Међутим, створен је само Израел, који је присвојио и неке територије намењене Палестини. Арапске државе су биле против формирања Израела. Ратови су вођени у више наврата, а тензије трају и данас.

У свету постоје зависне територије или области које немају потпуну политичку независност. Овакве територије су под управом и контролом других држава света и имају висок степен аутономије од државе која их контролише. Примери зависних територија су: Гренланд и Фарска острва под управом Данске, Гибралтар под управом Велике Британије, Француска Гвајана под управом Француске и Хонгконг (специјална административна регија) под управом Кине.

  • Територијални интегритет државе представља целовитост и очување територије државе и неповредивост њених граница.
  • Територијални интегритет државе може бити нарушен уколико постоји захтев за отцепљењем дела територије или приликом његовог насилног одузимања.
  • Територијални спорови држава настају када се две или више држава сукобљавају око дела територије за које сматрају да им припада.